Друштво Друштво Република Српска

ЗЛАТНИ ЉИЉАНИ

Ових дана медији у Републици Српској све чешће извјештавају о наводном провокативном истицању ратне заставе тзв. Армије БиХ на јавним мјестима.
Да сви мало обновимо градимо…

Љиљан представља један од најчешћих хералдичких мотива у Европи. Током средњег вијека били су највише препознатљиви на грбу Краљевства Француске. Симбол су љубави, изабраности Богородице, Светога Тројства.
Као хришћански мотив, љиљани су чврсто везани за култ Богородице и означавају изабраност, непорочност Богородице. Спој три латице у горњем дијелу хералдичког цвијета симболише Свето Тројство, уједно представљајући стилизовани крст.
Симболика љиљана огледа се и у стиховима Старог и Новог завјета.
Симболика љиљана се у стиховима Новог завјета ослања на Јеванђеља по Матеју (6:28-29) и Јеванђеља по Луки (12:27).

Што се тиче Босне, грб златних љиљана створен је од краљевске породице Котроманић и састојао се од шест златних љиљана на плавој подлози са бијелом лентом.
Династија Котроманића је за симбол узела љиљан, најчешће зван златни љиљан.

Стефан Твртко I Котроманић (1338. – 1391.) је био српски бан и краљ средњовековне Босне. Крунисан је за краља Србије (тада је себи додао име Стефан, династичко име свих Немањића и титулу краљ Срба Босне, Приморја и Хумске земље).
Мјесто крунисања је манастир Милешева, на Митровдан, односно 26. октобар 1377. године.

Сам Твртко у повељи Дубровчанима од 10. априла 1378. каже: „ … и идох в србскују земљу … и тамо шдшу ми венчан бих богом дарованим ми венцем на краљевство преродитељ мојих“, тј. Немањића.
Мавро Орбин у своме делу „Краљевство Словена“ наводи да је крунисан „од стране митрополита манастира Милешеве и његових монаха у цркви поменутог места“.

После Твртковог крунисања за краља 1377. његова титула гласи „ми о Христе Исусе благоверному и богом постављеному Стефану, краљу Србљем и Босне и поморију и западним странам“.

Доласком Османлија на подручје Балкана и падом династије Котроманић и сам грб је изашао из употребе.

У употребу се враћа 1992. год. када муслимани који живе у БиХ тај симбол узимају као свој национални знаковни идентитет, иако нигдје у исламу нећете срести „Богородичин цвијет“ као симбол националног идентитета муслимана, осим код Бошњака.

Сву ову нелогичност можда је најбоље објаснио велики српски писац муслиманске вјероисповјести.

Меша Селимовић о муслиманима из Босне:

„Најзамршенији људи на свету.
Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама.
Стали смо на пола пута, забезекнути.
Не можемо више никуд.
Отргнути смо, а нисмо прихваћени.
Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке реке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.
С нејасним осећањем стида због порекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напред, зато задржавамо време, у страху од ма каквог решења.
Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мржњом.
Хтели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо.
Несрећа је што смо заволели ову своју мртвају и нећемо из ње.
А све се плаћа па и ова љубав.“

Много је народа око нас који су отпали од нас. Ми Срби смо народ богате историје, али нико није толико богат да се олако одриче своје културе, традиције, симбола…
Не треба на овакве, како их медији називају, провокаторске иступе наших комшија муслимана насједати. Једноставно, сваки овакав наступ треба поздравити. Златни љиљани су за њих најбољи подсјетник, и вјероватно најбезболнији и најприхватљивији симбол потврде ко су они били. И још већа потврда да није тако лако постати нешто што никад био ниси.

Живимо у времену ревизионизма многих културних и историјских чињеница. Ако се данас одрекнемо златних Котроманићевих љиљана, јер их наша бивша браћа својатају и дају им ново значење, сутра ћемо се одрећи Пећи и Дечана које Шиптари својатају, одрећи ћемо се Острога кога Милогорци отимају, заборавићемо на српске цркве по Лици и Далмацији које Хрвати у катедрале претварају…

Немојте тако, Срби!
Живјела српска Босна и Херцеговина!

Коментаришите вијест

Притисните овде да пошаљете коментар