Друштво Православље

ВЕЛИКИ ПЕТАК !

„ОЧЕ ОПРОСТИ ИМ, ЈЕР НЕЗНАЈУ ШТА РАДЕ“!


На Велики петак нема Литургије. То је најжалоснији дан за Хришћане јер је Исус Христос био осуђен и распет на крсту. У време смрти Сина Божјег земља се потресла, а сунце помрачило. Завеса у јерусалимском храму се поцепала на два дела.
Чак су и непријатељи у страху изрекли: „Заиста, ово беше Син божји”. Уместо звона која су умукла још прошле вечери, у црквама се, све до недеље, чује звук клепала.
Увече се износи плаштаница (украшено платно где се изображава скидање, полагање у гроб Исуса Христа) и служи опело.

Син Божији прихвата смрт на крсту. Богочовек прихвата бол и ужас понижавајуће смрти. Погубљење с мучењем. Пошто је Бог, Он не би морао да трпи тај бол и ужас. 
Добацивали су му простаци: „Спаси сам себе! Ако си Син Божији, сиђи са крста!“ 
Ни данашњи простаци не могу да разумеју зашто Бог једноставно није сишао с крста, побио своје џелате. 
Зато што то не разумеју они и не верују да је Христос Бог.

Као што је потпуно Бог, Богочовек је и потпуно човек. Бог и човек. Богочовек. 
Оно што се догодило на Велики Петак има за нас највећу могућу важност јер је Бог пристао да поднесе бол и подели са човеком искуство смрти. Пошто је Нестворени пре тога, од рођења у телу, већ поделио искуство живота створеног бића.

Бога смо видели у човеку, а човек је умро да би васкрсао у Богу. Смртној људској природи отворена је вечност. Бог и човек су се спојили рођењем Богочовека а смрт неће успети да Бога и човека раздвоје. Личност спаја две различите природе. Личност. Личност је веза. Ето наде и за нас! Природом не можемо да победимо смрт али личношћу, везом с Богом – можемо.

Да, на крсту је човек од крви и меса, човек који се мучи, човек у агонији, али он је неодвојив од Бога, он је Богочовек. Немојмо да заборавимо да је Бог у Богочовеку пристао да прође кроз муку створеног бића – ограниченог и смртног. Да би очувао везу са нама.

преузето са: Источник