Друштво Политика

ВАШКЕ

Откад постоји људски род, постоји и нека врста власти. Од кад постоји власт, постоји и њена злоупотреба. Једноставно, човјек је такав. Заборави се, полети и лети тако док се не скрха. Част изузецима.
Зашто је власт осјетљива на критику, то је већ друго питање и чини се да није лако дати на то одговор. Зашто људи у власти сматрају непријатељима оне који критикују њихов рад? И то спада у домен неке теже суспензије разума. Додуше, можда у свему виде опасност да им неко не преузме власт, па би то донекле било и разумљиво, мада не жели свако ко критикује истовремено и да влада.

Посебан вид поремећаја ума владара можемо да видимо у случају братуначке Скупштине општине. Наиме, наши владари су изгледа схватили да им је сав народ непријатељ. Зато све што се догађа у власти треба сакрити од народа. Као што нека држава чува себе од љутог спољашњег непријатеља, тако наша Општина чува себе од свог народа.

Народ зато не смије да сазна када се одржава сједница Скуштине општине Братунац, па се иста одржава у таквој тајности у каквој се не одржавају ни сједнице главног штаба сјевернокорејске армије. Зашто је био проблем да се сазна да је на претходној сједници Марко Мркајић изабран за Предсједника општинске изборне комисије, да је Огњен Радић поново постављен за Начелника одјељења за друштвене дјелатности, да је избила свађа између Начелника Млађеновића и Горана Михајловића Горекса око тога који је од њих двојице легални представник СНСД-а у Братунцу (док се г-ђа Славица Јовановић смјешка са печатом СНСД-а у џепу)? Па, ево, сазнали смо и без присуства медија. Сад ће још рећи да нисмо добро пренијели информације, али како да пренесемо кад су одлучили да шапућу себи један другом на увце умјесто да раде јавно и транспарентно?

Једноставно, братуначка власт је срамота не само за овај град, него, чини нам се, за ову државу у цјелини. Ми смо постали нека чудна мјешавина султаната малоазијског типа, далекоисточне диктатуре и демократије афричких племенских заједница. Ово је срамотно да смо неки народ са руба историје а не признати европски народ. Да нам је неко деведесетих причао да ће српска власт, па макар и на овом локалном нивоу, у XXI вијеку овако да брука и себе и нас, сматрали бисмо га лудаком.
Али, ето, и то се догађа.

Шта је рјешење? Ми не видимо другог осим да народ дође себи, схвати на који начин га ова власт злоупотребљава и да је смијени методом „шишање на нулу“. Народ мора да схвати да смо у таквом стању као да смо добили вашке. Стога и методе чишћења од вашки морају бити адекватне. Шишање на нулу одн. посмјењивати све и довести нове људе. Чак и да ти нови буду овако лоши, требаће им десетак година да се намноже и осиле, а народ може до тада купити вријеме на овој вјетрометини историје.

Оставимо ли ове који сада владају, бојимо се да послије овога корака и скривања од јавности сједница које су огледало демократије, може да дође и до страшнијих метода. Историја није једном видјела да осиљени владари нису знали стати док нису дошли главе или себи или народу. Боље народ њиховој власти, него они народној глави, зар не?