Друштво Опште

СУТРА ЈЕ ПАРАСТОС СРЕБРЕНИЧКИМ МУЧЕНИЦИМА

Један од најстрашнијих злочина над Србима среза Сребреница у току Другог свјетског рата догодио се у јуну 1943. године над мјештанима Сребренице и села Залазје.

Наиме, партизанске снаге су 11. јуна 1943. године изненада напале Сребреницу из правца Вијогора и из долине Јадра. Након борби са око стотињак наоражаних усташа и нешто наоружаног локалног становништва којем су усташе подјелиле оружје, партизани су успјели 12. јуна око 17 часова да заузму Сребреницу. Велики број усташа се разбјежао по шумама или повукао у Братунац, а међу њима и тадашњи командант усташких снага у Сребреници, Јосип Курелц.

Међутим, иако су заузели Сребреницу и држали је у својим рукама, партизани се на овим просторима задржавају само два дана и већ 14. јуна се повлаче из Сребренице.

На Духовски понедељак 1943. године, када су се партизани повукли из Сребренице дошло је до усташке одмазде над цивилним становништвом.

Исфрустрирани због губитака које су им нанијеле партизанске снаге и вођен осветом за братом који је погинуо у борбама са партизанима, усташки командант Курелц и његове снаге улазе у Сребреницу, притом не испаливши ни један једини метак и одмах крећу са масакрирањем и иживљавањем над српским становништвом Сребренице. По уласку у град убијали су без обзира на пол и старост. Тада је погинуло много Срба, а највише жена и деце.

Тај дан је у Сребреници убијено 98 Срба.

Истог дана када је Курелц ушао у Сребреницу, друга колона његове бојне, под командом доводника Паваоа Шпанића и Мила Домазета ушла је у српско село Залазје. Као претходница, у село је прво ушао таборник Јусуф Ђозић, позвао народ и рекао им да ће ускоро селом проћи усташка војска и да им се ништа неће десити. Српски народ је повјеровао Ђозићу и остао у селу.

Чим су усташе ушле у село скупиле су у дворишту куће Манојла Максимовића 39 људи и све их поубијали паљбом из митраљеза. Затим су усташе кренуле од куће до куће и поклале све живо што су затекли. Страдало је више од 100 мушкараца, жена, дјеце. Ђозић је за то вријеме у селу Витловце поклао цијелу породицу Миливоја Јовановића, Ружу Марковић и њеног сина Божу (12 година) и једну жену од 60 година.

У селу Залазје су убијене комплетне породице Стојана Ракића (14 чланова), 8 чланова породице Живојина Ракића, 10 чланова породице Манојла Максимовића, 8 чланова породице Мате Драгичевића итд.

Према свим релевантним списковима, тог 14. и 15. јуна 1943. године у Сребреници, селима Залазје, Витловци и Брежани убијено је најмање 228 Срба. Посебно стравично дјелује податак да је међу убијеним 80-оро дјеце између 1 и 16 година старости.

Судија Вејсил Хаџибегић је саставио списак од 276 убица који су учествовали у овом злочину. На списку се налази укупно 136 муслимана из среза Сребреница и 140 усташа.

Огромна већина муслимана из Сребренице и околине били су у усташким редовима. 
Од муслиманских кољача били су познати: Ибро Верлашевић, трговац из Братунца, Јусуф Верлашевић – Ага, Хакија Сиручић чиновник сребреничког суда, Исмет Бекташевић, те неколико муслимана из фамилија Арпаџић и Курбеговић. Један од убица је био и Ибро, син трговца из Сребренице Мујаге Пашалића, затим Хасан Ефендић трговац из Братунца и син му Едхем, а ту је био и Екет Карло, ковач из Вољевице.

Такође, у прогонима и убијању Срба су се истицали Алија Куленовић, Ибро Бјелајац, Авро Ашимовић, Реџеп Беговић, Ћамил Ашимовић, Зулфо Чемровић и Хасан Питић, сви сем последњег, који је био из Тузле, били су из Сребренице.

У Сребреници су се у србофобији посебно истицали Мухамед Ђозић и Сафет Абдурахмановић, људи сумњиве и криминалне прошлости.

************************************************

Зашто пишемо о овом злочину?

Ми Срби смо познати као народ који лако заборавља своје жртве. Ово подсјећање на злочине из Другог свјетског рата над Србима Сребренице је болно подсјећање и на злочине који су се десили у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Генеза злочина је настављена од стране муслимана али и српска генеза заборава.

Потомци усташа из Другог свјетског рата су наставили тамо гдје су им ђедови застали. 
Насер Орић и његове муслиманске хорде из заштићене енклаве УН нападали су и у страшним злочинима затрли скоро сва српска села око Сребренице. 
69 мјештана села Залазје, на Петровдан 1992. године доживјело је исту страшну судбину својих предака.

Данас у поменутом селу Залазје живи само један Србин, Неђо Станојевић, старац у поодмаклим годинама. Неколико породица је обновило своја имања али их посјећују само преко викенда или за вријеме годишњих одмора.

Неправда и злочини над страдалим Србима Сребренице настављени су и за вријеме комунистичке власти. Сахрањени у заједничку гробницу, са обиљежјима комунистичке идеологије, на запуштену, зараслу и заборављену спомен костурницу, тек прије неколико година уз помоћ Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, делегације Срба чланова општинског руководства Сребренице и Српске православне цркве постављена је и освештана спомен плоча.

На спомен-костурницу у којој су, како је написано, „земни остаци неких жртава“, умјесто комунистичких обиљежја постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.

Цвијетин Максимовић чији је ђед Богдан једини из породице Максимовић преживио покољ на Залазју јер је раније био одведен у заробљеништво у Њемачку одакле се вратио 1945. године том приликом је рекао:

„Апсурдно је, али је истинито, да се огњиште Максимовића није угасило захваљујући томе што је мој ђед Богдан једини из породице Максимовић преживио покољ на Залазју јер је раније био одведен у заробљеништво у Њемачку одакле се вратио 1945. године“.

Према његовим ријечима, у овој спомен костурници нису кости никавих имагинарних антифашиста, како је деценијама представљано, него Срба које су убиле усташе.

И баш због тог нашег српског заборава пишемо овај текст као тужно и болно подсјећање али и опомену да се ове жртве и злочини не смију заборавити и да су српска покољења дужна да се присјећају ових мученика, одају им пошту и чувају успомену на њихово страдање да се никада не би заборавило и поновило.

ОВОМ ПРИЛИКОМ ВАС ПОЗИВАМО ДА СУТРА НА ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК, 17. ЈУНА 2019. У 11:00 ЧАСОВА, ДОЂЕТЕ НА ПАРАСТОС СВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА КОЈИ ЋЕ БИТИ СЛУЖЕН НА МЈЕСТУ ГДЈЕ СЕ НАЛАЗИ СПОМЕН КОСТУРНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ.