Спорт

СРЕЋНА ПОРОДИЦА

Синоћ су кошаркаши Братунац ТРБ-а остварили прву побједу у Премијер лиги БиХ. Тиме се, послије освајања титуле шампиона Републике Српске, наставља серија успјеха нашег клуба. Међутим, прича са нашим кошаркашким клубом била би савремена бајка да није било мноштва неспоразума и проблема.
И не може другачије. Нико није напредовао тако што му је било удобно, него зато што је рјешавао проблеме, падао и устајао и није се предавао. Ипак, проблем тренера Микија Млађеновића, иако у суштини ријешен, остао је некако да виси у ваздуху. Град је стао иза клуба, то се дефинитивно видјело и на претходној утакмици, али још увијек има много оних незадовољних Микијевим положајем, који острашћено гледају на сву ову ствар. Све то помало подрива ову лијепу причу са нашим клубом.
Толстој у првој реченици „Ане Карењине“ каже: „Свака срећна породица је слична једна другој, а свака несрећна породица несрећна је на свој начин.“ Ја бих овоме додао да и несрећне породице имају једну заједничку црту, а то је да у њима свако мисли да је управо он у праву. И тако мисли једно, и тако мисли друго, и тако, ако неко не дође памети, па мало допусти да можда и није у праву, несрећа је програмирана. Зависи само колико ће ко „загуљивати“.
Као што ни дјеца не раде баш увијек оно што је човјеку мило, па родитељ од њих ипак не одустаје, тако и Мики, али и сви остали, треба да стану иза свог чеда, што јесте овај кошаркашки клуб. Људи непрекидно праве грешке, срљају, улазе из сукоба у сукоб, многи имају гадну нарав, неко је пргав, неко плах, неко има оштар језик, а неко слабе живце и то није ништа ново. Сви то доживљавамо сваки дан и у породицама, и у фирмама, и у друштву, па опет сви прелазимо преко многих ствари ради мира и напретка. И не може другачије.
Ми тиме показујемо да има ствари већих од нас. Зарад вишег добра неспоразуми се остављају по страни, а времену се пушта да покаже куда је требало ићи и куда треба да се иде. Радовати се заједно успјесима, а када се дођу порази заједно сагледати и исправљати грешке. То је рецепт сваке срећне породице. Увијек се држати заједно и никада не одустајати. Радовати се и учити.
Братунац је једино мјесто у овом дијелу државе које има потенцијал да постане прави град. То ћемо постати када стекнемо менталитет града, а он се стиче када се грађани почну одрицати себе зарад општег добра. Ко су градски типови, ако то нису Мики, Оги, Дане, Шарени…? Управо због тога Мики треба дође на утакмице и стане иза свога клуба, а да ми, грађани Братунца, будемо уз њих и у побједама и у поразима. Тиме ћемо показати да смо шампиони и у главама, а не само на папиру. Сигуран сам да и Мики, и Управа Клуба, а и сви ми, имамо ту снагу, величину и тај шампионски менталитет и да ћемо већ у најскорије вријеме уписати још једну, и људску и спортску, побједу у низу.