Православље

СРЕЋНА КРСНА СЛАВА МИТРОВДАН

Свима који славе св. Димитрија, посебно Борачкој организацији Војске Републике Српске, портал Деспотовина честита крсну славу.
Славили дуго година у здрављу и весељу!

ЧУДО СВЕТОГ ДИМИТРИЈА
(свети ратник)

Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.

У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се крећући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подизући сузне очи ка Иконама Светитеља.

Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.

Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.

Затражио је воде и рекао: „Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!“.

Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.

Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.

Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свештеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.

Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: „Исто као Свети Димитрије на овој Икони“.

На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.

Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.

То је била година Првог српског устанка.

Догађај се збио у Солуну пре славе Светог Димитрија,
8. новембра 1992. године.

Подсјећамо да је на Митровдан 1992. године извршена Прва митровданска офанзива на Невесиње из правца Мостара. Напад су извршиле уједињене муслиманско – хрватске јединице, који су иначе на том подручју међусобно ратовали, али су се у нападу на Србе ујединили. На нашој страни поред јуначких Невесињаца, Гачана и Билећана био је Господ Бог и његов војвода Свети Димитрије. Иако су непријатељи били вишеструко бројнији исход офанзиве знате. Ако је Бог са нама, ко ће против нас?

Молитвама Светог великомученика Димитрија, Господе Исусе Христе, Боже наш, смилуј се на наш многогрешни и многострадални народ и чувај нас и даље од свих видљивих и невидљивих непријатеља. Амин!

преузето са фб странице: Светосавска омладинска заједница Братунац