Друштво

СРБИМА ЈУГОНОСТАЛГИЧАРИМА…

Нешто што код мене изазива благу језу су Срби југоносталгичари. Личе ми на шизофреничаре и потпуно расуте мазохисте, без трунке сопственог поштовања. Познајем их доста и огријешио бих се кад не бих рекао да ту има добрих и поштених људи, али сви су дубоко несретни и сви су без икакве храбрости, те се њима лако управља и у већини случајева служе другима да на њима демонстрирају силу. Потпуно логично, јер су то људи који живе без Бога већ деценијама. Махом су сви подложни туђим мишљењима, али са јаким емоцијама и склоности ка некој апстрактној умјетности. Некако ми све то личи на право мучеништво, али без циља и без суштине. Величати земљу које нема већ скоро три деценије, која је од нашег народа направила неколико народа који нас кољу и убијају чим им се укаже прилика, јесте јад и чемер, својствен само нама Србима. Величати злотворе сопственог народа и оног шепавог ђавола, качити слике пионира и пионирки, а пишати по Јасеновцу и другим прећутаним стратиштима нашег народа, није ништа друго, већ ђавоља обмана и отпадлук од идентитета, те прелазак на неки ментални склоп, неког непостојећег бића, које сваком служи осим ближњима. А ови око нас, што славе 25. и 29. новембар, имају велике разлоге за славље, јер створени су у оквиру те несретне земље, направљене само да би се уништило Православље и затрло све што је српско. Мало тога знам, али знам, да је нас Србе братство и јединство, коштало милионе живота, прогона и егзодуса, те да су на њему саздани лажни народи и лажне државе у којима смо убијани на најмонструозније начине, иако смо све њих ослободили вјековног ропства.

Бојан Вегара