Друштво Опште

СИЂИ РАШО, СИЂИ СА ПЛАНИНЕ…

Не знамо за вас, али ми још не можемо да се отмемо горком утиску са прекјучерашње сједнице локалног парламента гдје је показана сва осионост, бахатост и реваншизам одборника према непослушним „коалиционим“ партнерима.
Након двије прекинуте сједнице, јер се није могла обезбједити потребна већина за давање мандата директору Туристичке организације, јуче се напокон обезбједила већина. Видјели смо ко се стидљиво приклонио, али то више није ни важно. Тако је већ двадесет година. Увијек се неко „предомисли“ и да мандат нашој пропасти. Политика је постала трговина, то нам је свима јасно. Трговина, ја теби – ти мени постаје застарјела и на сцену ступа – дај само мени.

Несрећа не бира кад ухвати човјека, не пушта док га не сатре. А наша несрећа је дупла јер је сами бирамо. То је невиђен апсурд.

На питање ко је направио телефонски рачун од 13.000 марака, Начелник лаконски одговара да не зна. Али га је платио. Толико скупе импулсе има само хот лајн. Вјероватно се много причало са политичким проституткама.

За гориво, општина Братунац је потрошила око 80.000 марака. Подијелимо ли то са 365 дана добијемо цифру од 219 КМ. Подијелимо ли то са 2,3 КМ колико износи цијена горива, сазнаћемо да општина Братунац дневно троши 95 литара горива! И то све под условом да је 365 радних дана у години.
Не зна човјек да ли да се смије или плаче?!

У граду у коме не постоји ниједан функционалан спортски терен, у граду са спортском двораном која је до те мјере запуштена да је срамота града, у граду гдје на улици не можете видети десетак корпи за смеће, у граду који нема клупу у парку, уствари немамо ни парк, у граду гдје нема новца за превоз ђака… Могли бисмо овако до сутра.

А у том граду постоји један човјек, млад, ненаметљив али веома предан, вриједан и одговоран свом послу и својим грађанима. Ако постоји једна свијетла тачка у овом накарадном локалном брлогу онда је то Радован Петковић, директор Дома културе Братунац. Момак који је препородио овај град, када су културна дешавања у питању, јуче није добио прелазну оцјену код локалних одборника. Његов извјештај није прихваћен, као ни извјештај директора Туристичке организације Братунац. Али и то је апсурд… Прво се гласало о избору директора Туристичке организације, а тек онда расправљало о његовом претходном раду и извјештају. И тако, Радован и Миодраг су стављени у исти кош. Радован код кога је све транспарентно, који сваки други дан организује неки културни догађај у овом граду и Миодраг, чувени директор још чувеније и надалеко познате братуначке Туристичке организације.

Данас чух у кафани како један момак каже:
„Није несрећа што људи одлазе, несрећа је што будале остају“.
И док ми млађи сањамо снове о љепшем животу у нашем градићу, полако схватамо да овде постоји једно царство и да ту царује…знамо већ ко!

А ти Рашо не брини. Ниси први Радован кога су се одрекли. Ђурђевдан је прошао, у хајдуке сви ћемо. Дозиваће они тебе сами да се вратиш из планине… или Њемачке.