Братунац и Сребреница Друштво Друштво

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ УДРУЖЕЊА „ЛЕПТИР“

На нашу адресу стигло је саопштење Удружења родитеља хендикепиране дјеце и омладине „Лептир“ Сребреница које преносимо у цјелости:

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Жене са инвалидитетом – жртве којих (у систему) нема

Тема: Апел за заштиту права дјевојке са инвалидитетом из Братунца, жртве сексуалног насиља.

Дана 15. јула 2020 год. око 14 часова у Братунцу је извршено сексуално насиље над М.Р. дјевојком од 20 година са потешкоћама у развоју и умањеним интелектуалним и физичким способностима. Насиље је извршио близак рођак породице Д. Ј. који живи у непосредној близини њихове куће. Иако М. Р. има 20 година, ментално је на нивоу дјетета узраста 5 година и физичке конституције 10-тогодишњакиње.
Осумњичени Д. Ј. вукао је насилно дјевојчицу у оближњи шумарак изнад куће. Она је вриштала и њене крике и плач чули су стриц и мајка. Стриц, свједок догађаја, отрчао је према мјесту одакле је допирао плач, затекао….

Обавјештени су полиција и Тужилаштво, извршен је љекарски преглед и проведени су први кораци истраге. Осумњичени, и на дјелу затечени, починилац насиља задржан је у полицији 24 сата и пуштен на слободу. М. Р. је након изјаве полицији и љекарског прегледа пуштена кући.

Силовање је спријечено на вријеме и даља заштита је изостала. За све се живот вратио у нормалу али породица и грађани Братунца с правом се питају да ли је то све што може да се уради за заштиту дјевојке са инвалидитетом, жртве покушаја силовања? И како да сви наставе нормалан живот у ситуацији када и починилац силовања живи на неколико метара од њихове куће.

Породица и њихове комшије крајње су узнемирени. Отац и мајка се плаше како ће реаговати кад га сретну, плаше се за безбједност своје дјеце. Живе у изолацији, док се насилник слободно шета око њихове куће. Склон је алкохолу и агресиван.

Случај покушаја силовања М. Р. још једном је показао да жена са инвалидитетом у систему и законима нема. Кад су жртве тешких кривичних дјела, што покушај силовања јесте, кривично-правна заштита за њих је иста као и за друге жртве овог кривичног дјела.

Са дјевојком узраста дјетета није разговарао стручњак психолог који зна како се и којом методом узима исказ од дјеце са потешкоћама у развоју. Страхове породице од понављања насиља нико није узео у обзир.

Као жртве злочина немају социјална ни посебна здравствена права и изједначене су са здравим пунољетним жртвама силовања које су такође незаштићене.

У Републици Српској нема ниједног кризног центра за жртве силовања и сигурне куће преузимају ову функцију у ситуацијама сексуалног насиља над малољетним жртвама. За полицију и све друге институције М. Р. није малољетна, она има 20 година без обзира на све сметње у развоју.

Наизглед, нико није крив за нечињење и сви су поштовали закон.

Ми родитељи из УРХДИО „Лептир“ смо спремни и на улицу да изађемо како би заштитили своју дјецу јер ово није први случај у Братунцу, кад се ради о дјеци и младима са потешкоћама у развоју, да се заташка и да се ћути. У случају М. Р. полиција и Дом здравља нису обавијестили ни Центар за социјални рад.

Питамо се какву поруку шаљемо јавности? МОЖЕТЕ СИЛОВАТИ НАШУ ДЈЕЦУ, ИНСТИТУЦИЈЕ ВАМ НЕ МОГУ НИШТА ЈЕР ДЈЕЦА И МЛАДИ СА ПОТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ И ЊИХОВИ РОДИТЕЉИ НИСУ ВАЛИДНИ СВЈЕДОЦИ!

Или, можемо се позвати на Конвенцију Савјета Европе о сузбијању и спречавању насиља према женама и насиља у породици коју смо ратификовали и која налаже и судској и законодавној и извршној власти да с дужном пажњом поступају у свим ситуацијама насиља према женама и дјевојчицама, а нарочито ако су у питању рањиве групе као што су жене са инвалидитетом.

У ситуацији М. Р. процјена ризика по безбједност жртве била би добар почетак, након саслушања дјетета од стране стручног психолога и ангажмана Центра за социјални рад. Можда би се тада дошло до мјера заштите или забране, насилник би био упућен на обавезно лијечење и користили би се други инструменти из наведене Конвенције, као и из домаћих закона.

Жена са инвалидитетом у БиХ има око 55 542 и сигурни смо да свака трпи неки облик насиља. М.Р. није усамљена прича за коју систем у једном тренутку није имао одговор. Она само огољено показује какав је положај дјевојчица и жена са инвалидитетом.

Предсједница удружења:
Жељка Катанић