Друштво Спорт

ПОНОС ГРАДА – ЈУГОСЛАВ ЈУГО ПЕТРИЋ

Последња два дана `затровали` смо нашу страницу прилозима и извјештајима о људима који овај град више брукају него што га уздижу. Од сада ћемо поново да пишемо о нашој љепоти, будућности и поносу. Оне друге ћемо повремено `представљати` народу, тек да их подсјетимо на сва њихова (не)дјела.
Ово су дјечаци КК Братунац са њиховим новим тренером Југославом Југом Петрићем. Ови дјечаци можда не знају колику срећу имају да кошарку уче баш од њега. Југо је био велики играч, предодређен за највеће висине. Оно шта је он радио на терену често би вас остављало без даха. Нико није `летио` као он! Каква су то закуцавања била. Цијела та његова генерација је била талентована: Дејан Бојић, Огњен Радић, Ведран Бандука, Игор Пивда Петровић…
Сјећам се да је накратко био у Црвеној Звезди, када је за њу играо Милош Вујанић. Не знам зашто се тамо није задржао. Знам да су га другари на баскету зезали да `није могао без ове воде и овог зрака`… и без кума Ведрија. Од професионалне кошарке су га нажалост прерано удаљиле повреде којима је био склон. Дрес Игокее замјенио је рудничком униформом у Сасама. Оженио се, добио наследнике и принцезу, покренуо приватни бизнис (бутик беби опреме `Сара`) и поново се вратио кошарци. Додуше, сада као помоћни тренер нашег прволигашког тима и као главни тренер једне од млађих селекција. Сјећам се, недавно, када је тренер Новица Митровић напустио клуб да су многи клинци жељели напустити тренинге. Међу њима су били и моји синови. Дјеца се вежу за ауторитете и губитком истих пожеле да одустану. Нисам им то дозволио. Једноставно, дао сам им ултиматум. Ако напусте баскет, више нема видео игрица. Нису имали куд. Прије неколико дана, млађи син ми каже:
– Тата, онај Југо је много добар тренер.
– Зашто то кажеш? – питао сам.
– Па он нам све тако добро објасни, игра се са нама, баш је друг.
– Значи, бољи од Новице? – нашалих се ја.
– Ма нисам то мислио. Добар је и Новица`- рече клињо, не дајући се преварити.
И заиста, у праву је мој млађи син. Можда ови дјечаци неће постати врхунски кошаркаши, можда хоће… ко то зна?! Али, како се постаје добар човјек, добар друг, е то ће имати од кога да науче. Зато, драги родитељи, ако већ нисте, узмите за руку ваше дијете и одведите га у школу за добре људе код Југе Петрића. А ако их још научи да играју кошарку… шта више да пожелимо!