Друштво Спорт

ОГЊЕН РАДИЋ – Тренер КК Братунац ТРБ –

Није било лако бити у кожи овог човјека претходне сезоне. Тренер нашег кошаркашког клуба био је под великим притиском јавности и навијача. На све оптужбе или похвале изречене на његов рачун бранио се ћутањем. Одлучио је да говори на терену.
Сада, ексклузивно за наш портал, говори о сезони иза нас, о плановима, о својим личним дилемама…

ДЕСПОТОВИНА: Није лако било бити на Вашем мјесту ову сезону. Шта Вас је носило? Која мисао? Која идеја? 
РАДИЋ: Пре свега поздрав за све ваше читаоце. Хвала вам на позиву за интервју и што нас пратите целе године.
Није било лако наравно, као што ниједан јавни посао није лаган. Људи овде много воле кошарку и сваки потез је посматран под лупом, што мене искрено и мотивише да што боље радим посао који највише волим. Кроз целу годину ме водила мисао да тренерски посао радим на исправан начин, да постоје људи који ме подржавају и што сам стварно веровао да могу направити добар тим и задржати статус премијерлигаша.

ДЕСПОТОВИНА: Сезона је била напорна, физички и емотивно исцрпљујућа. Колико тешко је било носити се са тим притиском? 
РАДИЋ: Сезона је заиста била напорна, поготово период где се играло у убрзаном ритму (среда – субота). У појединим моментима смо осећали притисак, што је и нормално јер требало је оправдати уложен новац, а навијачима доказати да екипа заслужује велику подршку. На крају, мислим да смо у томе и успели освајањем седмог места.

ДЕСПОТОВИНА: Ви сте на критике упућене Вама током сезоне одговарали ћутањем. Сматрате ли да је то био исправан начин? 
РАДИЋ: Што се тога тиче и даље сматрам да сам поступио исправно, јер у том моменту није имало смисла речима одговарати на критике, већ искључиво резултатом. Испоставило се да сам поступио исправно. Мислим да је сада прави тренутак да одговарам на ваша питања и да јавност упознамо мало боље са ситуацијом у клубу јер то је ипак клуб свих грађана Братунца.

ДЕСПОТОВИНА: Видјело се да играчи и тим имају великих нестабилности. Остали су у лиги, али сасвим сигурно да су могли и скоро сваку екипу да добију. Како оцјењујете тај психолошки моменат? 
РАДИЋ: Слажем се да смо прошли много трновит пут. Два су разлога за то. 
Први је што смо имали заиста много проблема са повредама. Напоменуо бих само да смо у најбитнијем моменту остали без првог центра. Нисмо хтели кукати и тражити алиби, већ смо наставили тренирати још јаче и до краја веровати у успех. 
Други разлог је што смо неке утакмице против изразитих фаворита изгубили на једну лопту (Спарси, Зрињски, Слобода…) и ту нам је фалило мало спортске среће. Говорио сам играчима да ће нам се све вратити кад буде требало, што се на крају и десило. Спортска срећа нас је погледала у Мостару у утакмици која је важила за једну од оних „бити или не бити“.

ДЕСПОТОВИНА: Имали сте безрезервну подршку управе клуба у тешким тренуцима. Колико је по Вама, поред тима, управа клуба заслужна за овогодишњи резултат? 
РАДИЋ: Заиста мислим да је управа одрадила лавовски посао и они овде, уз играче, сносе највеће заслуге. Чињеница је, што се финансијског дела тиче, да је све било испоштовано на време, да су играчи имали фантастичне услове, да су сваки, али буквално сваки тренинг били присутни и максимално ангажовани довољно говори. Зато Срђану Шаренцу и Данету Драгичевићу капа до пода.

ДЕСПОТОВИНА: Остајете ли на мјесту тренера нашег клуба и следеће сезоне? Какав је Ваш развојни пут? Шта су планови? 
РАДИЋ: Ускоро ће бити одржане седнице председништва и скупштине клуба, где ће се анализирати рад у протеклој сезони и где ће се представити планови за следећу сезону. Ако управа буде сматрала да сам им потребан и наредне сезоне, остаћу на месту тренера КК Братунац. План је да у будућности покушамо осигурати стабилан премијерлигашки статус и лично сматрам да би то требао бити дугорочни циљ, а не да играмо епизодну улогу. 
Велику корист од тога би имали наши најмлађи чланови, јер ако и једно дете скренемо са погрешног пута у дворану, урадили смо велики посао. Много дечака ће идоле имати у нашим сениорима, време ће проводити у сали, не на улици, или испред компјутера и телефона.

ДЕСПОТОВИНА: Стручни штаб… Остаје ли исти? 
РАДИЋ: Ако останем на месту тренера стручни штаб ће остати непромењен. Без њих, све ово не би било могуће. Југо и Мима су фантастично радили и имали смо буквално братску сарадњу. Такође би напоменуо да је наш физиотерапеут Бојан (Бурде) изнео много тешког посла јер је често играче враћао у рекордном року из повреде.

ДЕСПОТОВИНА: Колико ће бити могуће задржати овај тим на окупу? Ко одлази? Ко остаје? Шта ће бити са Весом? Чини се да је постао миљеник навијача. 
РАДИЋ: Нажалост, за Веса постоје многе понуде из иностранства и биће јако тешко задржати га. Ми ћемо се трудити да остане, а ако не успемо сигурно ћемо дати све од себе да нађемо адекватну замену.

ДЕСПОТОВИНА: Назиру ли се у млађим категоријама играчи који би ускоро могли обући дрес првог тима? 
РАДИЋ: Ово је специфичан проблем са којим се сусреће свако мало место. По мени, два су доминантна разлога зашто је тешко направити играча за сениорски тим. 
Први разлог је што деца која покажу таленат одлазе јако рано у веће градове и кошаркашке центре, већ у основној школи, јер су услови за рад и адекватна конкуренција сигурно бољи у нпр. Спарсима или ФМП-у. То нас не оправдава да не радимо озбиљно са децом, али да би дете задржали до краја код нас, потребно је много фактора… Пре свега, жеља родитеља да дете остане овде и да се омогуће адекватни услови за тренинг и индивидуални напредак. Лига би такође требала бити дужа и јача. 
Други разлог је непостојање високошколске установе. Малопре сам рекао да они најталентованији одлазе у основној школи. Постоје талентована деца која остану код нас и када их доведемо у стање да могу да играју кошарку на високом нивоу, они завршавају средњу школу и одлазе из Братунца на студије. Мали број њих настави да игра кошарку, док већина одлучују да им школа буде приоритет.
Када све ово узмемо у обзир, сложићете се да је јако тешко у једној малој средини каква је наша направити завидан број врхунских младих кошаркаша. Међутим, ми ћемо у будућности радити на томе. Покушаћемо да као једини премијерлигаш у регији привлачимо таленте из окружења. Међу нашом децом тренутно постоје 4-5 дечака који показују таленат и биће прикључени првом тиму. На њима је да се својим радом изборе за што бољи статус, а ја као тренер нећу бежати од одговорности да им пружим шансу.

ДЕСПОТОВИНА: Каква је будућност братуначке кошарке? 
РАДИЋ: Поред свега набројаног у претходном одговору, ипак сам оптимиста. Братунац има велику кошаркашку традицију, у прошлости се увек добро радило са млађим категоријама. За сваки успешан период у годинама иза нас заслужни су тренери који су радили са том децом и нису дозволили да падне критеријум рада. Апсолутно, сви су заслужни за ту традицију, а било је много тренера.

ДЕСПОТОВИНА: Да можете нешто исправити у претходној сезони шта би то било? 
РАДИЋ: Сигурно да бих много ствари другачије урадио, али да човек зна где греши у том тренутку то не би ни радио. Сопствене грешке су најскупље и на њима се најбоље учи. Сматрам да смо сви зрелији и искуснији и да нам се сигурно неће поново десити да на истим стварима грешимо.

ДЕСПОТОВИНА: Породица… како су они преживљавали Ваше успјехе и неуспјехе? 
РАДИЋ: Подршка породице ми је увек била најважнија. Конкретно, моја породица је за мене увек била ту, увек су били ветар у леђа, без обзира на то шта сам радио. Верујем да им није било лако када се моје име помињало у негативном контексту, али они су знали ко сам ја, који су моји квалитети. Свесни су да се бавим јавним послом и покушавају разумети и критике.

ДЕСПОТОВИНА: Порука за крај навијачима… 
РАДИЋ: Желио бих да се захвалим навијачима на пуној дворани и беспрекорној подршци на свакој утакмици. Трудићемо се да ове године будемо још јачи. Будите уз нас и нећемо вас изневерити.
Такође, желим да напоменем да без подршке општине Братунац, ТРБ-а, Петропројекта и многих других људи ово не би било могуће. Њима иде велика захвалност.

Поздрав за све ваше читаоце!