Култура и умјетност

Одржана промоција књиге Јездимира Дангића „Глад и тамница“

Вечерас је у Народној библиотеци у Братунцу одржана промоција књиге ‘Глад и тамница’ Јездимира Дангића. Мало људи зна да је Јездимир био један од најдаровитијих писаца тог времена.
А ко је заиста био Јездимир Дангић?

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! СРПСКИ ЈУНАЦИ!
МАЈОР ЈЕЗДИМИР ДАНГИЋ (Братунац, 4. мај 1897 – Сарајево, 1947)

Најмлађи члан Младе Босне, један од учесника у организацији Сарајевског атентата. Ухапшен и спроведен у затвор у Зеници.
Касније постаје жандармеријски официр, а пред почетак рата 1941, Кнежевић, командант Двора, поставља га за команданта Краљеве гарде.
У сарадљи са Енглезима организовао је евакуацију младог Краља Петра Карађорђевића. Организовао је склањање и скривање злата из земље у манастир Острог.
Том приликом је успео да склони и сачува руку Св. Јована Крститеља, која се и данас налази у Цетињском манастиру.
Враћа се у источну Босну и подиже устанак. Драгољуб Михаиловић га именује за команданта источне Босне, где је заједно са пуковником Рачићем спасао хиљаде српских цивила од усташа.
Покушао је да заустави покољ усташа и тражио да се граница са Дрине помери дубље у Босну. Немачке снаге нису прихватиле тај захтев, дозволиле су усташком команданту Францетићу да крене у офанзиву, а Јездимира у месецу августу 1942. године хапсе у сели Бачевци код Љубовије и одводе у логор у Немачку. У току пребацивања из логора у логор, негде на подручју Балтичког мора, Јездимир успева да побегне и прикључи се покрету отпора у Пољској. Са покретом отпора води акцију као командант у ослобађању полицијске станице у Прагу последњем упоришту нациста. Уласком Руса у Пољску он наставља своју борбу и с Русима иде све до Берлина. Након пада Берлина добио је куђу у Катовицама где је могао живети.
Комунисти тада шаљу Родољуба Чолаковића да идентификује Јездимира, што овај и чини. Руси га затим одводе у Јубјанку и затварају.
Јездимир, са још двојицом Срба, успева побећи и креће према Србији. Исцрпљеног од дугог пута комунисти га откривају и хапсе на преласку у Војводину. Кренуо је према Србобрану где су му се тада налазиле две кћерке и супруга.
Спроведен је у Сарајево где му је 1947. суђено као народном непријатељу, човеку који је рат провео у немачком логору и борећи се на страни пољског покрета отпора фашистима.
Једна од главних тачака оптужнице је била оптужба за убиство двојице усташа!
То су само комунисти могли да објасне и нико више!
Осуђен је на смрт стрељањем, а његово тело бачено је у једну од јама заједно са стотинама српских четника.