Друштво

Обиљежено 25 година од убиства Срба из Загона и Крњића

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа, на братуначком гробљу обиљежено је 25 година од убиства 14 Срба у селу Загони.

Убијени су на данашњи дан 1992. године, приликом упада муслиманских снага из Сребренице у небрањено српско село. Од 14 убијених Срба већина су били цивили, а међу њима пет жена и једно дијете. Мјештани су убијани док су радили на њивама и у кућама.

Владану Милошевићу, сребреничке муслиманске формације убиле су мајку и баку, а четворогодишњег брата одвели су у Сребреницу.

„Долазим овдје да запалим свјећу мојој мајци, баки, многобројној родбини… Већина убијених била је у њивама, радили су своје свакодневне послове, купили сјено… Гдје су се задесили ту су и убијени. Поред мајке и баке убили су ми и много рођака. Овдје је сахрањена и моја рођака која је тада имала само 19 година. “ каже Милошевић.

Владану Милошевићу злочинци су убили мајку, баку и многобројну другу родбину

Радомир Гвозденовић свједок је овог страшног масакра. Злочинци, припадници 28 дивизије тзв. Армије РБиХ нису, каже, бирали. Убили су му малољетну сестру Раду.

„Тадашњи муслимани, сада Бошњаци начинили су велики злочин убијајући све редом. Убијена је и моја баба Студенка која је имала 90 година и која никоме није могла донијети зло. До дан данас за овај злочин нико није одговарао и ми се питамо колико још времена треба да прође да би се то десило“, каже Гвозденовић.

Предсједница Организације Радојка Филиповић каже да породице никада неће одустати од доказивања истине.

„Предмет о злочинима у Загонима лежи у ладицама тужилаштва БиХ. Тужилачка одлука требало је да буде донесена до краја 2015. године и ево прошло је више од годину и по дана и тај предмет није угледао свјетлост дана. Породице никада неће одустати од доказивања истине јер ови гробови говоре у прилог тој истини. Само треба доћи и погледати датуме рођења и смрти и видјећемо да је велика већина убијених на овим просторима убијена током 1992. и 1993. године и то је наша истина“, закључила је Радојка Филиповић.

Истовремено, у сребреничком селу Крњићи служен је парастос за 24 српских цивила и војника које су припадници муслиманских снага из Сребренице убили на данашњи дан 1992. године.

Цвијеће уз спомен-обиљежје постављено у порти цркве Светог Пророка Илије положиле су делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Удружења ветерана из Сребренице.

Као и у другим српским селима ове општине злочин над српским становништвом у Крњићима починиле су муслиманске снаге из Сребренице и околних села.

Представници Борачке организације и сродници убијених Срба из овог села још једном су поновили да за злочин над њиховим најмилијим још нико није одговарао. Радовану Симићу су масакрирали осамдесетогодишњег дједа Илију, којег су са штапом у руци и шајкачом на глави затекли у кући.

Тог 5. јула у овом селу су свирепо убијени његов брат Вељко и рођаци Недељко и Драгутин.

Чланови породица убијених кажу да их боли неправда јер су међународно и правосуђе БиХ остали глуви и на ове злочине, а да Тужилштво и Суд као и Институт за тражење несталих БиХ треба укинути или да Република Српска престане финансирати њихов антисрпски рад и једностран приступ ратним злочинима.

Кобног 5. јула џелати су убили осамдесетогодишњег непокретног сеоског учитеља у пензији Васу Парачу, чије је тијело спаљено на ватри коју су у кући наложили његови бивши ученици.

Неке од жртава пронађене су тек 15 и више дана након убистава.

Преживјели мјештани Крњића причају да је тог трагичног дана осим, у кући запаљеног учитеља Васе, убијени и директор школе Раде Тримановић, старица Сока Вујић, а свештеник Слободан Лазаревић је убијен у тренутку док је обављао вјерски обред.

Међу убијеним било је и шест жена.

Напад муслиманских снага на Крњиће почео је око 10.00 часова док су мјештани били у својим кућама. Тог дана су опљачкане и попаљене све куће, школа, задружни дом и други објекти, а црква у овом селу је оскрнављена.

Убијени су сви Срби који нису могли побјећи.

У Крњићима је до рата било четрдесетак српских домаћинстава и у ово село још се није вратила ниједна породица јер нема никаквих услова за повратак. Пут до села није обновљен као ни куће у селу.

„Крњићи су једно у низу сребреничких села у којима су муслиманске снаге починиле стравичне злочине и извршиле етничко чишћење које су на овом простору започеле у априлу 1992. године“, изјавио је одборник у Скупштини општине Сребреница Милош Миловановић.

Он наглашава да за те злочине још нико није одговарао, али да се мора истрајати у тражењу правде за све невине жртве и да се не смију заборавити стравични злочини почињени у овом селу.

„На нама и нашим потомцима остаје обавеза и аманет да истрајемо у борби за истину и правду, те да они који су починили злочин одговарају“, поручио је Миловановић.

СРНА/Деспотовина