Друштво Опште

О УЈЕДИЊЕЊУ И ЈУГОСЛАВИЈИ…

На данашњи дан, 01. децембра 1918. године, ми Срби смо престали бити озбиљан народ. Одрекли смо се Светосавља и цјелокупне борбе наших предака. Ујединили смо се са онима који су се одрекли Христа и постали неки други народи. Као такви су нас клали и убијали у свакој прилици.
Нека луда амбиција нашег краља Александра, увела нас је у период уједињења са онима, код којих се са руку још није спрала крв наше нејачи. А ми смо већ започели прављење државе са озбиљним крволоцима. Српска православна црква је сведена на то, да је једнака другим религијама које су на ове просторе донијели окупатори. Имала је иста права као и они антихристи који су крстили мачем и као оне ђавоље слуге које су исламизирале ове просторе, те унијели вјечни раздор у биће једног народа. Одрекли смо се тог 01. децембра 1918. свега за шта су крв проливали сви наши преци и кренули смо да стварамо неку Југославију и то са онима, који прије тога никада нису имали ниједан дан слободе, а камоли какве државности, бар откада нису Срби.
Покојна баба ми је причала, а по свједочењу своје мајке, да прађед Јовица никада није изговорио име те проклете земље и да је увјек називао Стрмоглавија. Знао је тај прекаљени ратник куда нас води уједињење са слугама сваког окупатора и људима који су се ради материјалног одрекли Христа и Светога Саве. Можете ми говорити да мрзим и да сам лош човјек, јер не волим ништа што има предзнак југословенства, али да волим оно што је од мог народа направило безглаву масу и увело га у још гору погибао 1941. године, никако не могу да волим.
А тек о оној наказној творевини званој СФРЈ не могу ни ријечи да трошим, довољна ми је чињеница, да је на чело те државе први пут у историји доведен један непријатељски војник из Првог свјетског рата, те да је Србија распарчана на три дијела и да су од Срба направљена још два лажна народа. Можда не знам пуно, али знам, да је и за мене Југославија само Стрмоглавија, баш као и за мог прађеда Јовицу и да се јежим на сваки помен уједињења са слугама сваког окупатора.

Бојан Вегара