Друштво Опште

НАШИ ЉЕКАРИ – Др ДАНКА МИЋИЋ

Др Данка Мићић, (дјев. Стјепановић), педијатар у братуначком Дому здравља, једна је од оних стручњака из Братунца која је одлучила да након школовања и усавршавања, заједно са својим супругом и двоје дјеце, остане да живи и ради у свом родном граду. Портал Деспотовина је водио разговор са овом младом и успјешном докторицом о животу, каријери, породици…

ДЕСПОТОВИНА: Отићи или остати, чини се да се то питање код вас не поставља. Зашто сте остали и ако бисте отишли, зашто бисте отишли?

Др ДАНКА МИЋИЋ: Године 1999., а након завршетка Средње медицинске школе, уписала сам Медицински факултет Универзитета у Београду. Друге опције код мене није ни било. Морам признати да је у породици било мало и страха јер су студије дуге и тешке, финансијска ситуација лоша, а велики број студената одужи са студијама, неријетко и не приведе крају. Ја просто о томе нисам размишљала, знала сам шта желим.Маја 2006. године, мјесец дана након истека апсолвентског стажа завршавам факултет, а двије недеље касније почињем радити у Дому здравља Братунац, с обзиром да сам била њихов стипендиста. О запослењу у Београду и евентуалном останку нисам ни размишљала. Времена су била јако тешка за запослење, а једина опција је била волонтирање на клиници, што би значило даље финансијско исцрпљивање породице, што није долазило у обзир. Жељела сам коначно да се осамосталим. Убрзо сам формирала породицу, добила дјецу и уписала специјализацију из педијатрије. За 4 године специјализације, једним дијелом радила сам у ОБ Зворник, а након тога у Институту за здравствену заштиту мајке и дјетета у Београду. Све то је било изузетно искуство, али у исто вријеме и јако напорно са породицом и двоје мале дјеце. Али кад човјек нешто жели, а уз то има и велику подршку породице, онда и успије.Могу слободно да кажем да сам разбила табуе по питању жена у мојој струци. Показала сам на свом примеру да може да се усклади и образовање и породица и посао, да можеш бити једнако успјешан у свему томе.Морам да признам да понекад пожелим да радим у већој установи, а због веће могућности за напредовањем у струци. Са друге стране, свјесна сам да би то значило много мање времена проведеног са породицом. Још увијек сам подјељена по том питању.

ДЕСПОТОВИНА: Завршили сте сигурно један од најзахтјевнијих факултета, прошли вишегодишњу специјализацију и поред тога формирали породицу и изродили двоје дјеце. Како коментаришете данашњи тренд да млади и образовани све ријеђе улазе у брак и све мање има дјеце?

Др ДАНКА МИЋИЋ: Питате ме за тренд код младих и образованих да све ријеђе улазе у брак, а мени се чини да то баш и нема везе са образовањем, већ више са индивидуалном одлуком како да усмјере свој живот.Чини ми се да игра већу улогу егоизам, бављење самим собом, довољност самом себи и немогућност да се посветиш безрезервно некоме или нечему. Такође, мора се узети у обзир да у другој групи постоји велики број младих људи који није у могућности да се осамостали финансијски и просторно те стога одлаже формирање породице. Ово питање захтева више времена за дискусију.

ДЕСПОТОВИНА: Да пређемо на ону стручну страну. Какви су Вам услови за рад у обновљеном Дому здравља? Шта можете понудити најмлађим пацијентима?

Др ДАНКА МИЋИЋ: Након изградње нове зграде Дома здравља услови за рад су неупоредиви у односу на претходне године. Мени је најдражи простор у коме ја радим и трудим се, заједно са мојим особљем, да добром организацијом у адекватним условима пружимо најбољу услугу.

ДЕСПОТОВИНА: Који су свакодневни изазови Вашег посла?

Др ДАНКА МИЋИЋ: Трудимо се да малим пацијентима, колико је могуће олакшамо када им је тешко, а полазећи од цињенице да сви који код нас дођу су са неком бригом, проблемом, неизвјесношћу.

ДЕСПОТОВИНА: Од чега болују наши најмлађи суграђани. Примећујете ли какве позитивне или негативне трендове?

Др ДАНКА МИЋИЋ: Најчешћи проблем због којих долазе педијатријски пацијенти су прехладе, вирусне инфекције, бронхопструкције, цревне инфекције. Све чешће имамо малишане са атопијском конституцијом, који имају разне алергијске манифестације које су резултат дијелом наслеђа, а дијелом живота у пречистим условима, гдје нам дјеца све мање времена проводе напољу, у природи, а све више у затвореном простору. Такође, све чешће имамо мале пацијенте који имају поремећај говора, а корен проблема је у прераној и дуговременој изложености телевизији, мобилном телефону, а за шта ми као врста нисмо еволутивно прилагођени. На наш раст и развој најповољније утиче кретање, моторика.

ДЕСПОТОВИНА: Ви сте имали и едукације о исхрани. Шта могу родитељи учинити за своју дјецу и себе што се тиче исхране?

Др ДАНКА МИЋИЋ: По питању исхране могу да кажем да родитељи малих пацијента, по доношењу свог детета на први преглед, поред осталог, добију упутство и смјернице за исхрану у писменој форми, као и усмене савјете шта је најбоље за њихове малишане. Не могу да се похвалим да се то у истој мјери и поштује. Не умијем да објасним из ког разлога, али имам утисак да је у нашем народу дубоко укорјењено да се више слуша и поштује искуство мајке, баке, комшинице, него званичне препоруке љекара. Али вријеме је испред нас, енергија са моје стране постоји и ја вјерујем да ће и родитељи схватити да се правилном исхраном дјеце у раном узрасту улаже у њихово здравље за цио живот.

ДЕСПОТОВИНА: Колики је заправо проблем противника вакцинације у оквирима наше регије? Имамо ли већ неких жаришта епидемија?

Др ДАНКА МИЋИЋ: Питање вакцинације је увијек актуелно. По подацима којим ја располажем, већина дјеце који се вакцинишу у нашем вакциналном центру испратила је редовну вакцинацију. Мали број родитеља се противи вакцинацији. Ријеч је о спорадичним случајевима. У већим градовима овај проблем је много више заступљен. Епидемиолошка ситуација је тренутно стабилна.

ДЕСПОТОВИНА: Ако бисте у најкраћем требали да објасните важност вакцинације, шта бисте рекли?

Др ДАНКА МИЋИЋ: О важности вакцинације излишно је говорити. Зашто би се лијечили од болести када вакцинацијом можемо да спријечимо настанак истих. Мислим да је ово довољно. Коријен проблема лежи у чињеници да су људи изгубили повјерење у правни, здравствени, образовни систем, итд. Када се у једном друштву сроза образовање, породица, здравство, морал, уништили сте тај народ. Не смијемо то дозволити.

ДЕСПОТОВИНА: Какви су Ваши лични и професионални планови?

Др ДАНКА МИЋИЋ: Професионални планови су унапређење квалитета рада педијатријске службе, увођење организованих систематских прегледа, савремени приступ у лијечењу дјеце уз праћење протокола за лијечење појединих обољења. Такође, континуирано праћење раста и развоја дјеце што укључује рану и благовремену интервенцију када дође до одступања истих. Што се тиче личних планова, колико год ствари до сада што сам видјела и научила током школовања и кроз рад у медицини, једна је за мене најважнија – да би био добар љекар, мораш да будеш и добар човјек.