Друштво Лесендић пише

НАШ ПУТ

„Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози!“ – узвикујемо када желимо да надомјестимо оно што нам као народу највише недостаје, а то је слога. Међутим, неслога није ништа што је неприродно. Она је дио живота. Нико није живио да није искусио неслогу, свађу, сукобе, али нисам чуо за народ кога неслога толико боли као Србе. Ми баш патимо и страдамо због неслоге.

Вишепартијски систем је донио неслогу и сукобе као начин живота. Смисао вишепартијског система одн. модерне демократије је да се избјегну грађански ратови и крвопролића унутар једног народа, који би се дешавали да нема избора, јер би сваких педесет година један владар гледао да збаци другог са власти насиљем. Међутим, са оваквим системом свакодевни сукоби су програмирани. Са партијама се увијек нешто кува. Никада нема правог мира. Друштво је увијек располућено.

Једно зло је замијењено другим, али код народа гдје су ствари поредане већ вијековима, гдје постоји друштвени консензус, ти сукоби нису ништа посебно. Проблем са Србима је што ми немамо никакав заједнички циљ, никакав консензус. Ми клацкамо између два царства, сад мало тамо, сад мало ‘вамо. Они који се одлуче за царство земаљско, обично отпадну и прикључе се неком другом народу, а они који то не ураде, наставе да таворе покушавајући немогуће – да помире Бога и Мамона.

Гостовање дјеце са Косова у Сребреници током викенда у којем прослависмо Светог Саву, један је од оних догађаја који су јасно показали: Србин је свој на своме гдје су јасни односи пријатељ – непријатељ, зло – добро. Ту он сигурно бира страну и добро се осјећа. У свему другом лети као мува без главе. Прави идола од партије, од система, од државе, служи му и клања му се. Када нестане једна, приклања се другој. Удара и на пријатеља и на непријатеља, срља и на крају пропада.

Па, како онда живјети у слози? Можда најприје да одбацимо вјеру у све земаљске системе. Можда да одбацимо и Исток и Запад као изворе благостања, да се поставимо изнад Истока и Запада и да пригрлимо Светосавље као our way (наш пут), наш начин живота, наш поглед на свијет.

Можемо да уведемо Министарство Светосавља?! Умјесто џендер индекса, индекс слоге?! Умјесто да нам на челу стоји онај који највише зарадио, да поставимо оног ко је највише подијелио?! Дјелује сулудо и непримјењиво? Колико само сулудо звучи ова идеологија новца и саможивости, коју данас живимо, колико само отпора има у друштву, па опет је живимо! Можда бисмо требали покушати да будемо још једном оригинални у историји, прије него што све оде дођавола. Можда бисмо требали покушати да покажемо да смо народ који од немогућег ствара могуће. Ми смо то више пута кроз историју радили, зашто не бисмо могли опет?

Свети Саво, помози нам да немогуће постане могуће и да сви Срби живе у слози!

-Александар Лесендић Петровић