Друштво Спорт

МАРКО ШАРЕНАЦ – РОЂЕН КАО ПОБЈЕДНИК

„Знате како се постаје шампион?“ – чувена фраза из филма Небеска удица ми је прва пала на памет за најаву овог текста.

Са непуних 18. година постао је кошаркашки јуниорски европски шампион са репрезентацијом Србије. Бити међу 12 најбољих у земљи гдје је кошарка најтрофејнији спорт, гдје је кошарка начин живота је сан сваког српског дјечака. А када тај сан постане јава тако рано, он постане и додатни терет који ваша, још увијек нејака леђа, морају да носе. 
И баш као у филму када Небојша Глоговац каже свом сину: „Изађеш на терен када је најтеже и побиједиш“, – јунак нашег града тачно то и ради… изашао је на кошаркашки и животни терен…и побјеђује!

За једног дјечака, одлуке које доноси и пут којим иде, чине га узором за многе старије од њега, а камоли за његове вршњаке или оне млађе.

Драги Братунчани, представљамо вам Марка Шаренца, нашег суграђанина који све нас чини поносним када поред његовог имена, на кошаркашким теренима Европе и Америке, видимо име нашег града.

ДЕСПОТОВИНА: Марко, напокон стигосмо и ми до тебе. Често су нам читаоци приговарали да те неправедно игноришемо, што није истина. Надамо се да ће овај разговор поправити тај утисак.
МАРКО: Велики поздрав вама и вашим читаоцима.

ДЕСПОТОВИНА: На почетку, молим те само укратко, представи се нашим читаоцима. Гдје си рођен? Када?
МАРКО: Ја сам Марко Шаренац. Рођен сам 18.новембра ’99 у Љубовији, живим у Братунцу где сам и провео читаво своје детињство.

ДЕСПОТОВИНА: Ти си један од најперспективнијих младих српских кошаркаша. Посебно задовољство нама Братунчанима јесте што си свијет почео освајати из нашег малог мјеста. Реци нам укратко, о својим првим кошаркашким корацима… Код ког тренера си почео тренирати? Ко ти је усадио љубав према кошарци?
МАРКО: Моји почеци везани су за Братунац и Љубовију. Прве кошаркашке кораке сам направио у Братунцу са 11 година. Мој први тренер био је Новица Митровић, који ми је уједно усадио и велику љубав према кошарци.

ДЕСПОТОВИНА: Ти си веома млад отишао од куће. Куда те кошаркашки пут одвео? Како је нова средина утицала на тебе као спортисту и човјека?
МАРКО: Кошаркашки пут ме одвео у КК Металац из Ваљева, који је тада наступао у АБА лиги. Нова средина је донела велике промене у мом животу. За Ваљево и Ваљевски крај вежу ме само лепе успомене. Тамо сам боравио 4 године, провео један дио мог одрастања, завршио Ваљевску гимназију и упознао много пријатеља, што је по мом мишљењу највеће богатсво.

ДЕСПОТОВИНА: Није било лако одвојити се од породице тако млад. Како си се ти са тим носио? Коме је било теже? Теби или родитељима?
МАРКО: Наравно да је било тешко одвојити се од породице са 14 година. То је био храбар потез мене и моје породице на који смо се тешко одлучили, али искрено мислим да је био прави. Моје мишљење је да је њима било доста теже него мени нарочито прве године.

ДЕСПОТОВИНА: Када упоредиш своје одрастање у нашем клубу и рад са дјецом данас, примјећујеш ли разлику? Да ли се ради квалитетније или се стагнира?
МАРКО: Мислим да се рад са млађима променио у позитивном смислу, и да се ради квалитетније него што је било у времену када сам ја играо у нашем клубу.

ДЕСПОТОВИНА: Кога сматраш заслужним за твоје кошаркашке успјехе? Да ли би поменуо неког од тренера са којима си радио, а који су оставили посебан печат у твом кошаркашком сазријевању?
МАРКО: Највише заслужан за моје успехе јесте КК Металац из Ваљева. А посебан печат у мом кошаркашком сазревању оставили су тадашњи кординатор млађих селекција клуба Борислав Џаковић и мој тренер Драган Гале Симеуновић. Могу слободно рећи да су њих двојица уложили највећи могући труд у раду и развоју мојих кошаркашких способности и да су они највише заслужни за успехе који су долазили.

ДЕСПОТОВИНА: Ти си био први европски првак са којим се наш град могао похвалити. Реци нам када је то било и како си дошао до тих висина? 
МАРКО: То је било 2017. године на Европском првенству у Словачкој. Србија је освојила такмичење, а и ја сам био део шампионског тима. Предвођени Владом Јовановићем доказали смо да се у Србији рађају велики таленти и да наша репрезентација има светлу будућност.

ДЕСПОТОВИНА: Србија је земља кошарке и бити репрезентативац те земље је огроман успјех. Да ли је теби медаља са јуниорског првенства подстрек да једног дана освојиш и златну сениорску?
МАРКО: Србија је кошаркашка велесила и велика је част бити репрезентативац Србије. Наравно да је злато на јуниорском првенству мотив за још већи рад и напредак, као и подстрек да једног дана заиграм за сениорску репрезентацију на неком од великих такмичења.

ДЕСПОТОВИНА: Након многобројних понуда за наставак каријере ти си изабрао Америку и студирање. Гдје одлазиш и како ће то утицати на твоје даље кошаркашко напредовање?
МАРКО: Одабрао сам Америку и мислим да нисам погрешио. То је једна велика шанса која ми се пружила као награда за уложени рад како у школи тако и на кошаркашком терену. Потписао сам за Marshall University који се налази у Западној Вирџинији. Уложићу велики труд да оправдам њихова очекивања, и мислим да ће њихов утицај на мој кошаркашки развој бити кључан за моју будућу каријеру.

ДЕСПОТОВИНА: Да ли већ боравио тамо? Какви су ти утисци?
МАРКО: Провео сам седам месеци у Америци, у припремној школи Hoosac и утисци су веома добри. Такође сам био и у посети Маrshall колеџу, где сам упознао своју нову околину и универзитет, који је оставио диван утисак на мене.

ДЕСПОТОВИНА: Да ли се планираш враћати у Европу након студија или остајеш „преко баре“?
МАРКО: Из ове тачке гледишта тренутно не могу причати о томе. Видећемо како ће се ствари тамо одвијати. У Европу се увек могу вратити, али мој план и велика жеља јесте да останем „преко баре“.

ДЕСПОТОВИНА: Какав је тренутно твој репрезентативни статус?
МАРКО: Био сам позван ове године на шири списак за припреме U20 репрезентације Србије, али се нажалост нисам могао одазвати, јер се термини припрема и првенства нису могли ускладити са обавезама према колеџу.

ДЕСПОТОВИНА: Колико често пратиш игре нашег домаћег клуба с обзиром на своје обавезе?
МАРКО: Активно пратим дешавања у клубу и јако сам срећан каква је тренутна ситуација. Желим им пуно среће и успеха у сезонама које долазе.

ДЕСПОТОВИНА: Твој брат игра у млађим категоријама нашег клуба. Хоће ли бити бољи кошаркаш од тебе? 
МАРКО: Да будем искрен Милош је јако талентован кошаркаш и доста је бољи него што сам ја био у његовим годинама.

ДЕСПОТОВИНА: Шта би поручио нашим дјечацима који крећу стопама Борише Симанића, Николе Гајића и твојим?
МАРКО: Поручио бих им да пре свега воле то што раде и да се само упорним радом може стићи до зацртаних циљева.

ДЕСПОТОВИНА: Да ли пратиш наш портал? Имаш ли неки предлог, сугестију, критику, похвалу..?
МАРКО: Пратим ваш портал и свиђа ми се, јер ми помаже да се информишем о дешавањима у мом граду. Поздрав вашим читаоцима и желим вам срећу у даљем раду.