Култура и умјетност

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ КОМПАНИЈЕ ТРБ БРАТУНАЦ

Поводом крсне славе Свети Врачи, компанија „Технички ремонт Братунац“ организовала је документарно књижевно вече Момира Крсмановића.
Овај културни догађај одржан је у сриједу, 14. новембра 2018. у Дому културе Братунац уз учешће академика Матије Бећковића, гуслара Зорана Голубовића, књижевнице Јасмине Јанковић и аутора Момира Крсмановића.

На поетској вечери академик Бећковић је бесједио о Крсмановићевим документарним романима „Тече крвава Дрина“, „И Бог је заплакао над Босном“ и његовом укупном стваралаштву, истичући да су, према подацима библиотекара, његове књиге биле најчитаније крајем прошлог и почетком овог вијека.

„Када држава и наука не посвете пажњу нечему, увијек се нађе неко ко то уради, ко записује и биљежи, упркос опасностима којима буде изложен. Такав је случај са прикриваном истином о српском страдању на Дрини, зарад братства и јединства, што је радила бивша комунистичка власт. Умјесто државе, ту истину је истражио и објавио Крсмановић и његова дјела су историја и уједно његова аутобиографија“, рекао је Бећковић.

Он је навео да Крсмановић цијелог живота прикупља свједочења очевидаца неких догађаја и масовних убистава, те свједочи о свему што се догађало на Дрини и у њеној близини, преносећи истину о српском страдању у Другом свјетском рату и посљедњем рату у БиХ на овој ријеци и у источној Босни.

„Лагало се о Другом свјетском рату. Својим жртвовањем и причама о прошлости Крсмановић је највише окренут будућим нараштајима, јер читајући његове књиге, сазнају праву истину о догађајима и српском страдању. Он својим дјелима упозорава да у ратовима сви страдају и позива на мир и прекид убијања у свијету“, поручио је Бећковић.

Одломке из Крсмановићевих књига, међу којима и његов опис мртве мајке поред које је као деветогодишњак затекао своју млађу сестру како грицка њена просута цријева, читала је књижевница Јасмина Јанковић. Она је изрецитовала и двије своје родољубиве пјесме.

Момир Крсмановић је као дјечак случајно преживио велико српско страдање на Дрини, а те злочине су усташе починиле у прољеће 1942. године, када је у Старом Броду и Милошевићима убијено око 11.000 Срба, чија имена је објавио у двије своје књиге. Међу убијенима су његова мајка, брат и већи број чланова шире породице.

Он је под тим утиском цијели живот посветио документовању истине, прикупљајући изјаве свједока и у својим књигама је објавио интервјуе са око 700 свједока српских страдања у Другом свјетском рату и посљедњем рату у БиХ.

Српска страдања у Подрињу у посљедњем рату објавио је у „Триптиху о српској голготи“.

Осамдесетпетогодишњи Крсмановић причао је о страдању своје породице и српског народа Романије и источне БиХ, о злочинима које су усташе чиниле над Србима што је он гледао као деветогодишњак.

„Мени су те слике остале пред очима и нису ми дуго дале да заспим. Почео сам писати о томе. Иво Андрић ми је рекао да о тим страдањима причам са преживјелим свједоцима и да та свједочења користим у свом писању о тим страдањима. Послушао сам га и цијели живот то радим“, рекао је Крсмановић.

Крсмановић каже да је то радио и током минулог рата у БиХ, одлазећи у мјеста у којима су се десили покољи над Србима Подриња и Бирча и разговарајући са свједоцима.

Он је подсјетио да су његове књиге најчешће забрањиване и да дуго ниједан издавач није хтио, односно смио, да објави његову књигу.

Када се то напокон десило и објављена прва књига „Тече крвава Дрина“, убрзо је објављен и њен други том који је у кратком року распродат у великом тиражу.

„Мене су приводили, саслушавали, пријетили, смијенили су директора издавачке куће, али је интересовање за књигама расло. То ме је подстакло да наставим да прикупљам грађу и објављујем истину о српским страдањима и то ћу наставити да чиним док ми здравствено стање буде дозвољавало. Сматрам да је то моја обавеза као очевица покоља и дуг према хиљадама невино страдалих Срба“, поручио је Крсмановић.

Он је захвалио Српској православној цркви у чијим је манастирским конацима написао већи број књига јер није имао адекватан простор за рад и чување прикупљених докумената и грађе о злочинима о којима је писао.

Крсмановић је аутор највећег броја документарних књига о српском страдању у Другом свјетском рату и посљедњем рату у БиХ.

На књижевној вечери, одржаној у препуној сали братуначког Дома културе, наступио је и гуслар Зоран Голубовић из Гусларског друштва „Старина Новак“ са Пала.

извор: РТРС