Друштво Православље

КАКО ЈЕ СВЕТИ НИКОЛА ПОСТАО ДЕДА МРАЗ

Драги наши Деспотовци, за три дана у госте нам долази Свети Никола. Позивамо родитеље али и њихову дјецу да прочитају овај текст. Скинимо чарапу са главе лопужама капиталистичког друштва и поставимо је поред креветића наше дјечице. Да не дужимо, читајте…

У православној традицији не постоји Деда Мраз, односно постоји Свети Никола Мирликијски Чудотворац или Божић Бата, велики хришћански светитељ који се прославио својим Богоугодним делима и милосрђем.

Божић Бата је изворно хришћански светац Свети Никола Мирликијски (Саинт Николас – Сант Николаус – Санта Клаус) за кога се везивао обичај да се уочи Никољдана 19. децембра или за Божић, сиромашној и болесној деци остављају новчићи и слаткиши у чизмама или чарапама које деца, том приликом остављају поред прозора или поред огњишта.

Родио се у Малој Азији, у граду Патари (данашња Турска) где је одрастао васпитаван у хришћанском духу.

Учитељ (али и духовни отац) му је био његов стриц Николај, који је у то време био епископ. Још као млад момак је одлучио да цео свој живот посвети Богу, па се замонашио и постао свештеник у свом родном граду. Био је невероватно милостив – стално је помагао сиромашнима, али и другима којима је помоћ била неопходна.

Није прошло много, па је и Свети Никола постао епископ, али на невероватан начин. У граду Миру се упокојио стари епископ, а свештеници и верници никако нису могли да се договоре око избора новог. После много несугласица и неуспешних преговора, најстаријем свештенику је стигла мала помоћ “одозго”. Имао је визију у којој му се један светли човек јавио и рекао: сутра порани и отвори цркву, а први коју у њу уђе ће постати нови епископ, а име му је Николај. Тако је и било – заиста, у рану зору стиже свети Никола и тако постаде епископ.

И као епископ је наставио своју милосрдну мисију и помагао је свима, према тренутним могућностима. Онда је стигла једна, за Светог Николу, страшна вест – један угледни човек тога града је одједном осиромашио! И тада је било економских криза, а он је изгубио скоро сав иметак. Имао је три кћери и да би се спасио беде одлучио је да прода најстарију кћи. Светитељ се веома растужио и одлучио да помогне човеку, али кришом, да нико не зна. Пришуњао се кући тужног човека, пришао отвореном прозору и чуо је како несрећник тихо плаче, јер је следећег јутра требало да му одведу ћерку. Свети Никола је скупио нешто златника, ставио их у врећицу и убацио кроз прозор и одмах побегао.

Човек је чуо да је нешто лупнуло, и угледао врећицу са златницима – поскочио је од среће јер није морао да прода ћерку, али није успео да схвати како је ова врећица стигла до њега. Ипак, радост је кратко трајала – убрзо је поново нестало новца, па је несрећни човек опет одлучио да прода другу ћерку. Поново је тихо јецао, кад опет улети врећица са златницима. Не обазревши се на новац, брзо је отрчао до прозора, али никога није било – Свети Никола је већ побегао!

Овај новац је био довољан да се потпуно извуче из финансијских неприлика, али се стално питао ко му је помогао. Распитивао се, дискретно, код својих пријатеља и познаника, али нико се није огласио као тајанствени спасилац.

Онда је одлучио да прибегне лукавству – опет је разагласио да је у мукама, да му недостаје новац и да најмлађу кћи мора да прода колико сутра. Ово није била истина, али је радозналост и жеља да се захвали непознатом дародавцу, превагнула. Вест је брзо стигла до Светитеља који је опет крену у “акцију”.

Отворио је прозор, оставио само једну свећу да гори и чекао испод прозора у полумраку. Кад је Свети Никола убацио врећицу, искочи онај човек и препозна свог епископа! Одмах је заплакао од среће, пао је под ноге Светитељу и замолио за опроштај. Напросто је морао да упозна свог спаситеља. Свети Николај га је подигао и заповедио му да НИКОМЕ не прича ко му је помогао, све док је жив. Човек је обећао, обећање испунио, али после упокојења Светог Николе истина је изашла на видело. Тако је ова прича стигла и до нашег доба, а на дан Светог Николе деца добијају поклоне – неки остављају чизму на прозору, некима маме и тате ставе поклон под јастук…

Тајно поклањање и даривање које је Свети Никола за живота чинио су основ мита о савременом Деда Мразу. И док је савремени Деда Мраз икона модерног потрошачког друштва у коме је циљ купити што више поклона и тако се показати, дотле је наш Божић Бата симбол дарежљивости и тајног милосрђа да се помогне онима којима помоћ истински и треба. Божић Бата је у православној традицији симбол наше дужности и потребе да помогнемо онима који немају и којима је помоћ потребна: незбринутој деци и сирочадима, бескућницима, болеснима и усамљенима. Већина људи зна да је савремени Деда Мраз настао у оквирима компаније Кока кола као њихова маркетиншка икона. Снажна маркетиншка кампања коју је компанија Кока кола спроводила да наметне своја пића кроз икону новогодишњег дародавца створили су код људи мит да је Деда Мраз одувек био такав какав је сада.

А он је био жив човек и прави Светац и зато не сме никада да се заборави, али и треба да се зна:
ДЕДА МРАЗ ЈЕ УСТВАРИ, СВЕТИ НИКОЛА!