Лесендић пише

ЈЕСЕН

Примјетио сам код себе да сам нека врста метеопате.
Можда чак ни то. Прије бих рекао да сам научен да, што би рекао наш народ, думам. Стално планирам, подвлачим црте, сумирам, пресабирам се и тако у круг. И како се годишњи круг полако завршава тако ја пребирам шта је било и кујем неке нове планове. То се поклопи и са лошим временом, па се све то сведе на један полудепресивни период године у којем ја ходам замишљен и забринут и који може трајати све тамо док не гране сунце у рано прољеће. Тада сам се већ преустројио за наредну годину и расположење се враћа.
Међутим, то није најважнија ствар. То је нека лична црта и то, вјероватно, јако негативна, која може већ сутра да се промијени на боље или на горе. Важнија ми је од тога чињеница да су ту моју црту примјетили људи којима сам окружен.
Сјећам се, једне прилике ми је једна дјевојчица, још док сам радио као наставник у школи, рекла: „Наставниче, Ви сте увијек насмијани кад је лијепо вријеме!“ Питао сам се, колико ли сам пута дошао намрштен кад је то и ово дијете примјетило. Моја супруга ме већ средином новембра, када почињем давати прве знаке нерасположења, почиње упозоравати: „Ево, наилази твој депресивни период.“ Данас ми један пријатељ рече: „Знаш, примјетио сам да ти баш не функционишеш како треба у ово доба године.“
На страну и ово доба године и то да ли сам метеопата или депресивац или шта већ, ја сам у ствари један јако богат човјек. Богат, јер сам окружен људима који се интересују за мене, за моје стање, за моја осјећања. Људима, који су спремни да истрпе моје депресивне периоде, моју природу и моје мане. Који прихватају и моје мане као и моје таленте. То су заправо људи који ме воле оваквог какав јесам. Треба ли више једном човјеку?
Осврни се око себе. Имаш ли ти такве људе или немаш? Ако имаш, богат си и без материјалног богатства. Радуј се па макар немао ништа друго, јер имаш оно што мало људи има, а сви траже. Ако немаш, немој туговати! Потруди се да ти будеш један од оних који ће да се труде да виде шта то оном ближњем недостаје и, ако му већ не можеш помоћи, барем га прихвати и разуми. Тако ћеш изазвати и ланчану и повратну реакцију. Ако то не схватиш, ти си један сиромашак па макар се и у злату купао.
Ето, због тога је важна ова прича о јесењој депресији. Зато што то није прича о једној појави, ни о једном човјеку, него о срећи без обзира гдје био.