Друштво Друштво Регион

ХЕРОЈИ НА ЗРНУ ГРАШКА

Саша Кнежевић је професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Прије два дана изгубио је брата (рођак од тетке). Породична трагедија је нажалост била повод да се отвореним писмом обрати српској јавности.
Преносимо вам текст…

ХЕРОЈИ НА ЗРНУ ГРАШКА

Неспремни смо и као друштво и као појединци дочекали хаос. Заборавили смо Титин аманет да живимо као да ће вјечно бити мир, а спремамо се као да ће сутра почети рат. Чак смо његов бункер код Коњица претворили у умјетничку галерију. Боље би био да је, а и лакше, приређен за болницу, мада немамо ни доктора, ни лијекова, ни памети, ни одговорности. Само нам остаје да се уздамо у Бога. Бог је, ионако, крајња дестинација медицинске струке, јер кад отпусте пацијента којем медицина не позанје лијека понеки доктори, чак и атеисти, отворено кажу Сад је све у Божјим рукама. Увијек и одувијек је све у Божјим рукама!

Пљескало се са тераса незнаним херојима, ја нисам, јер не подносим било коју форму општенародне хистерије, па се лупало у шерпе, па су медицински радници и полицајци новчано награђени, па је затворен сајам и распуштени ти центри и онда се болест вратила, а да никуд није ни одлазила. Ужасава ме свака уравниловка, нису сви исто радили, нису сви љекари добри, као што нису ни сви алави на паре. Неки љекари и други медицински радници заиста су јуначки потегли, многи су и страдали, међу њима и наш доктор Лаза. Али не сви, неки су корону прекуњали на зрну грашка. Многи су били на годишњем одмору, на боловању, многи просто нису имали никаквог контакта са болешћу и обољелима. Држава мора да живи, људи морају плаћати рачуне држави, логично је било да ће се стање погоршати, јер врућина, ипак, не убија вирус, просто није тако направљен. Наша је стварност шизоидна као рефрен пјесме Аце Лукаса, али у неким стварима мора постојати систем, онај за који нас увреравају да функционише беспријекорно. Сваки дан нас подсјећају на поштовање процедура, а како то изгледа изван малих екрана.

С болешћу се јављате у дом здравља и ту се процјењује ваше стање и евентуално раде брзи тестови, ако нису отишли тамо гдје је прече. Брзи тестови су очигледно направљени да се узму паре, велике паре, њихова вјеродостојност се показује све нелигитимнијом, а они, нажалост, служе као елементарно средство на основу којег се пацијенти лијече, јер кад пацијент добије симптоме он је у Божјим рукама. Поготово тамо гдје нема респиратора, нема љекара који су обучени за рад на респираторима и тамо гдје немаш никог свог. Мој Радош, момак од 35 година у пуној физичкој снази, није имао никог свог у Дому здравља у Чачку одакле су га данима враћали са температуром вишом од 39 степени и очигледним респираторним проблемима. Примљен је тек послије три дана узалудног чекања на тестирање, на примарну медицинску његу, и то у чачанску болницу. У Општој болници у Чачку му је констатована тешка упала плућа, мада је два дана раније у Дому здравља, на основу прегледа, без снимка, констатовано је да нема пнеумонију. Лијечио се парацетамолом и бригом ближњих. У болници су га лијечили од упале плућа, јер је брзи тест био негативан. Према изјави директора болнице стање му се погоршало током ноћи и стављен је на вентилаторну подршку, заправо су му давали кисик, али се и тог јутра чуо са својим оцем. ПЦР тест му је урађен у уторак у подне, о томе имам преписку, али до сада, 48 сати касније, нису стигли резултати, а убили су нас спотовима у којима Чачани иду у престоницу на пиће, јер им је сада на сат од куће. Којом стрампутицом путује ПЦР тест чији се резултати очитавају унутар 24 сата?

У сриједу ујутро мој рођак је преминуо, директор болнице др Мирослав Сретеновић је изјавио да је умро од корона вируса, постоји видео запис изјаве агенцији РИНА, и сви локални медији су пренијели ту вијест. Да ли он зна нешто што породица не зна? Ако је умро од Ковида 19, како је могуће да његови укућани нису тестирани, нити су обавијештени да је заражен? Из болнице им је речено да се чека резултат из Београда и да се не обазиру на написе, јер новинари пишу шта хоће. У међувремену десетине чланова породице из Србије и Републике Српске су дошли на саучешће. Кад дођете на саучешће своме стрицу ви ћете га загрлити и плакати заједно с њим. Налаза још нема, чека се са сахраном, чека се да још неко добије симптоме, чека се…

Замислите колико је процедура прекршено и колико је грешака учињено. Ако налаз из Београда буде позитиван, сада се не морају тестирати само укућани, него сви који су с њима били у контакту, а прерано је да налаз било шта покаже. Сви ти људи би морали ићи у изолацију. Да ли ће због свега одговарати љекари који су три дана одбијали да га хоспитализују поред свих симптома вируса? Ако резултати буду негативни, шта ће рећи директор болнице, хоће ли се извинити породици, хоће ли демантовати сопствену изјаву? Да ли ће негдје и некада неки љекар сносити консеквенце за нерад и своје грешке, док нам умиру труднице, олимпијке, доктор Лаза, херој свих нас из Источног Сарајева? Мог брата нико не може вратити, али има и друге браће и сестара који не заслужују да их Хероји на зрну грашка убијају на правди истог оног Бога, на кога се позивају. Доста!!!

Саша Кнежевић

На фотографији: пок. Радош Ђокић