Братунац и Сребреница Друштво Друштво

GAME OVER

Шетам овим нашим градом и размишљам,
„Боже, како је мало потребно овом мјесту да буде као из снова.“ Све нам је Бог дао, само памет није.
Одличан географски положај, пријатна клима, природна богатства, брда, шуме, најљепшу ријеку… И све нам џаба!

Али, да будемо поштени, никад нисмо ни знали цијенити оно што имамо. Увијек је туђе го*но било слађе од нашег колача. А опет, ни то није много страшно, колико чињеница да смо увијек и непогријешиво знали изабрати најгоре од нас да нас воде… најчешће у пропаст.

Бити млад, паметан, талентован и образован нигдје није такав јерес као у Братунцу. Таквима се још у основној школи даје до знања да за њих овдје нема мјеста и да своју памет и знање просипају по бијелом свијету, а Братунац ће водити клошари, понављачи, полуписмени свијет којем је демократија све то омогућила. Нигдје ријетка мањкавост овог друштвеног уређења није тако ефикасно потврдила тезу коју је још Сократ уочио: „да ће двије будале надгласати једног паметног“, као код нас. У Братунцу свака теорија о људској глупости добија потврду у пракси.

И док шетам парком званим ‘Споменик’, зараслим и пуним смећа али пуним омладине и родитеља са дјецом, лагано одлазим до игралишта, а тамо још више младих људи. На зараслим ливадама и уништеним спортским теренима покушавају сачувати здраво тијело, а тиме и дух. И као да сам неки чудотворац или месија који ће потезом руке услишити и испунити све њихове жеље, слушам жалопојке, молбе и апеле да напишем текст на Деспотовини о катастрофалном стању наших спортских терена. Као да ће мој текст направити чудо које сви прижељкују.
Неће! Нажалост!

Схватили су ови што нас воде, а и они што би да нас воде, да смо ми руља која се лако преје*е. Они мало промијешају карте пред изборе, замијене дресове и тимове, обећавајући нам да ће њихове побједе постати и наше, али финте остају исте. Деценијама нас дриблају на исту фору. Сваки пут лопта прође кроз наше ноге.
Зар су толико добри играчи, или ми годинама падамо на исте форе?

Размишљајмо о томе до јесени. У октобру се сјетите њихових силних обећања, сјетите се оног јадног парка без клупе, игралишта без спортских терена, њихових дилова и тендера, загађених ријека, прљавих и макадамских улица, сиромашних и гладних бораца што чекају са закашњењем од пола године мјесечну социјалну помоћ од 80 марака, сјетите се дјеце из сеоских средина за које нема бесплатног превоза до школе…

Али се сјетите и казана чаробног пасуља са Дринске регате вриједног неколико хиљада марака, сјетите се наше чувене Туристичке организације која за четири године прогута близу 300 000 марака… Не заборавите доћи на, широм свијета познати, Сајам малине у августу, када за два дана испари 40 000 марака. Сјетите се чувених грантова у изборној години и махните општинском скипу када за пар дана крене у скупљање ваших гласова…

Па кад у октобру изађете на изборе, опет заокружите оне што су пољски wc златном шољом замијенили.

П. С. Овај текст је посвећен многобројним братуначким дјечацима и дјевојчицама који годинама вапе за модерним и сређеним спортским теренима. Град познат широм Републике Српске по кошаркашима, одбојкашицама, фудбалерима, каратистима свео се на пар сломљених кошева које обнављају неформална удружења грађана, на фудбалски терен са сломљеним головима и барама на истим… То је слика Братунца годинама уназад.

Али ево, још једном да позовемо ову нашу јадну власт, и још јаднију опозицију, да новац који су планирали потрошити на предизборне билборде, плакате, митинге или куповину гласова преусмјере у фонд за своју дјецу и њихову здраву будућност. Па ако заиста мислите на ту свијетлу будућност, а не на своје личне интересе, изградите ова мјеста да буду репрезентативан дио града.

Сигуран сам да ће омладина знати како да вам се достојно одужи у октобру.

Коментаришите вијест

Притисните овде да пошаљете коментар