Саша Марковић

Горњи газ

На самом уласку у Лоњин, код старе кованице, увек се и у свако доба пружа невероватан поглед на Дрину…од горњег газа она благо завија и има се утисак да понире у земљу. То је посебно инспиративно место..јер се стиче утисак да када се спустите на обалу реке, више вам нико ништа не може..живот добија потпун смисао..


Милутин је то знао 65 година..онолико година колико је ту долазио да пеца рибу. И када су почели да долазе риболовци са свих страна света и да са својом скупом опремом и мамцима немилосрдно уништавају рибу, једног дана, одлучио је да се обрачуна са њима.
“ Је ли Гвоздене,“ – обратио се Милутин рибочувару, “што дозвољаваш онолики излов…65 година пецам у мом завичају и сада од Ужичана и Чачана не могу да дођем на ред?!“
“Шта ћу ти ја…порани пре њих па пецај..не отварам ја капију..па ја..“
“Него Милутине, имаш ли ти дозволу за риболов ?“ – настави Гвозден
“Имам..“ -и поче да тражи по ранцу, међутим, не нађе је него рече да ће је донети сутра.
Сутрадан Гвозден дође до Милутина, успут прескочивши све остале риболовце.
“Дај дозволу Милутине, да не отварам бележницу за милицију…“ – повика Гвозден.
Милутин је поново тражио и тражио по ранцу и у једном тренутку се окренуо према Гвоздену и рекао:
“ На Гвоздене..хоћеш да је овако гледаш, или да је отварам..“
Рибочувар је пребледео, био је то нож “скакавац“!!!
“ У реду је..“ – рече и поче да се брзо удаљава, док је камење пуцало под Гвозденовим ногама..Сви остали риболовци су се удаљили и тако је Милутин спасао Дрину!
“..Нека свако пеца у свом завичају..“ – мрмљао је док је стављао хлеб на удицу…

Аутор: Саша Марковић

Фото: туристичкаорганизацијаљубовија.рс