Православље

Вјерници и СПЦ данас славе Митровдан

Српска православна црква данашњи дан слави као празник посвећен античком команданту Солуна, Светом Димитрију, који је страдао због ширења хришћанства. Дан светог Димитрија је у народу познат као Митровдан.

Свети великомученик Димитрије Солунски, кога старокалендарске православне цркве славе 8. новембра, рођен је у Солуну у 3. вијеку нове ере, гдје је постављен на очево мијесто за војводу. Задатак му је, такође, био да прогони хришћане. Међутим, он их је штитио и зато био осуђен на смрт. Избоден је копљима од стране римских војника почетком 4. вијека.

Црквени историчари нису сагласни око тога да ли живот овог светитеља треба лоцирати у Солун или Сремску Митровицу, римски Сирмијум, јер најстарији документи који су сачувани потичу тек из 8. вијека.

Према једном тумачењу, мученик је погубљен у Сирмијуму, а остаци пренети у Солун, након освајања Срема од стране варвара. Грци су већ 413. подигли у Солуну базилику у којој су се чувале мошти Светог Димитрија. Град је сачуван, по предању, од земљотреса, болести, опсада. Свети Сава Српски, како бележи Доментијан „дође у солунски град и поклони се светом великом чудотворцу Димитрију и цијелива његову часну руку“.

Светог Димитрија посебно славе, поред Грка, Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. вијеку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира, а његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.

У Српској цркви је њему посвећено преко 120 храмова. Сремска Митровица га нарочито прославља, а на њеном грбу налази се од 1388. године.

Срби сматрају да до Митровдана треба завршити све велике послове, пошто почиње зима, а ако је празник под снегом, знак је врло хладне зиме.

Многобројне српске породице данас славе своју крсну славу.