Православље

Да ли је Христос ушао у наш живот!?

-Зашто се при помисли да ћу увече појести пицу и попити кока колу, радујем, али не осећам то  исто када мислим о Христу? Исусе мој, Христе мој! Зашто се не радујем мисли да ћу се молити? Зашто ми храна, па чак и мисао о њој, спортска репрезентација или неки светски догађај пружају радост? Ујутро, са нестрпљивошћу очекујем вече када ћу отићи у ресторан и лепо јести. Но, не радујем се при помисли да имам свог Бога, да имам Спаситеља, да ме очекује рај, Царство Божије, Света литургија на коју ћу ускоро кренути – зашто ме све ово не испуњава радошћу?

Архимандрит Андреј Конанос

-Зато што Христос није ушао у наш живот! Зато!

-Једном сам предвече седео и чекао телефонски позив, барем од некога. Али нико није звао. Нико. Никога није занимало – да ли сам жив, да нисам умро? Зар ме нико не воли? Но одједном је позвонио телефон, скочио сам обрадован и помислио: „Ево сетили су ме се!“ А знаш ли шта је то било? Звали су апотеку, па погрешили број… Позвали су ме грешком. Неко је помислио на мене грешком.

-А шта сам ти тада одговорио?

-Постоји Неко Ко те не воли грешком, Ко те истински воли, увек, и дању и ноћу, двадесет четири часа на дан, гледа те и чека да обратиш пажњу на Њега. Али ти то ниси схватио и зато патиш. Иштеш љубави и тамо и овамо. А ипак постоји права љубав и она је око нас, а то је Христова љубав. Она је тако смирена, тако стрпљива, она се нада да ће доћи време када ћеш наћи за Њега мало времена. Када ћеш му посветити барем малени делић своје пажње да ти Он каже да те воли.

Када ћеш ти на тренутак искључити телевизор и отворити очи душе не би ли Га видео? Када ћеш почети читати Свето Писмо, не би ли се освестио? Када ћеш узети бројаницу и почети да се молиш не би ли задобио Божију благодат?

-Господ то очекује од тебе и говори ти:

-Ти очекујеш телефонски позив, но Ја сам те заволео пре проналаска телефона, заволео сам те пре стварања света! Нашао сам начин да то кажем твоме срцу. Но, твоје срце никада не ради како би требало, твоје срце никада на Мене не мисли. Непрестано си заузет нечим другим, трећим и немаш времена да Ме чујеш када са тобом говорим. Не застајеш чак ни једног трена не би ли чуо како ти Ја говорим: „Чедо моје, једном, пре две хиљаде година на Голготи сам за тебе пролио Своју крв. Ко би други умро за тебе? Ко би дозволио да буде разапет на Крсту за тебе? Ко би пострадао за тебе? Ко би из љубави ка теби, Божијом крвљу напојио земљу?“

Архимандрит Андреј Конанос (одломак из проповеди)

Са руског језика превео: Дејан Ђуричић