Друштво Опште

БРАТУНАЦ МОЖЕ БОЉЕ

Ко је то рекао да од Братунца нема ништа?
Јесте, Братунац је стварно веома запуштен. Више нема правог рјешења ни за један проблем. У оваквој поставци ствари, гдје са врха долазе сигнали да само себе треба некако пронаћи и увалити и да те за друго и другог не треба јести брига, заиста је врло тешко направити било шта. Нико се никоме не замјери, па ма колико лоше радио, нико не бива санкционисан за лоше потезе, нико не одговара за нерад и онда како очекивати да народ нешто сам од себе позитивно ради?

Али, ипак, овај град још има живота у себи! Само га треба мало продрмати. И крв већ почиње да ври, људи се ангажују, желе да направе нешто добро за себе и за друге. И као што то бива, највише су нас изненадили они од којих смо најмање очекивали. Не зато што смо мислили да су лоши, него зато што смо мислили да нам њихова помоћ уопште неће бити потребна. Оне лоше примјере нећемо помињати. Нека се сами пронађу. Ионако се сами налазе тамо гдје их нико не помиње.

Нећу помињати ни добре примјере, иако имам потребу да им се достојно захвалим. Једноставно се бојим да неког прескочим или да нечију важност више истакнем и да тако не направим неки пропуст.

Драго ми је да смо схватили да нико неће за нас одрадити ствар. Сви се морамо ангажовати, па колико можемо. Нема везе што нешто није наш посао. Ако није наш посао, јесте наш проблем. И проблем се треба ријешити. И ако немамо другог начина да ријешимо проблем смећа, онда ћемо да га рјешавамо онако како можемо. Па, ако то није не знам колико значајно, ипак је боље него ништа. А доћи ће и рјешење, немојмо се заваравати.

Сјећам се док сам студирао, а и данас имам слична искуства када нешто треба да урадим: ништа се неће урадити само док размишљаш о томе, док планираш, док причаш како ћеш ти ово и оно, само, ето, да се створе услови. Добро, размисли мало, направи план, али крени да радиш. И онда кад кренеш да радиш, онда видиш да ли то може тако или не може. Па онда то исправиш, па онда идеш даље и све тако док не дођеш до циља. Све друго је само празна прича.

Братунчани су се оставили празне приче!

Схватили смо да не вриједи кукати ни на шта. Уради шта је до тебе и колико је до тебе, па ће све бити боље. Нама, који смо јуче симболично, сат и по времена, чистили град није само град чистији него и срце пуније. Нашли смо истомишљенике. Видјели смо људе који желе да помогну и кад се ништа од њих не тражи и кад их се наизглед нимало не тиче. Срели смо људе који не траже ни у чему крајњу намјеру, него отвореног срца приступају човјеку.

А ни онима који у свему виде задњу намјеру не треба узимати много за зло. Свако износи из ризнице свога срца оно што има. Желим сваком да очисти најприје своје срце, а град као град, он ће се увијек и прљати и чистити.

Живјели до неке сљедеће акције!

Деспотовци!