Друштво Друштво Република Српска

БЕСМРТНИ ХЕРОЈИ – ВУКОВИ СА ДРИНЕ

– У част и славу јунацима легендарне јединице ВРС –

Све је почело 7. маја 1992. године када је, сада већ легендарни капетан Милоје са 12 добровољаца са крајишког ратишта стигао у Зворник, да истински помогне своме народу. Убрзо им се придружују диверзанти које предводи Јово Митровић, а нешто касније и извиђачи са поручником Ацом Секанићем на челу, као и убојите минобацачлије капетана Владе Мијатовића. Врше се селекције, критерији су строги, стварају се услови за пут ка професионализму.

Нажалост, прерана погибија капетана Милоја, 4. јула 1992. године, оставља трага. Затим на чело ”Вукова” долази капетан Душко, ратник из вуковарског пакла. Он омасовљава јединицу и даје јој нови дух. ”Вукови” су сваким даном бројнији и боље опремљени.

По наређењу команданта Дринског корпуса, генерала Миленка Живановића, 8. маја 1993. године основан је Подрињски одред специјалних снага као маневарски батаљон Дринског корпуса. ПОСС су сачињавали, поред извиђачко-диверзантске чете „Вукови са Дрине” и интервентни водови зворничке бригаде у саставу чете ”Сјевер” и оклопномеханизована чета. За првог команданта постављен је капетан Душко Вукотић, а за замјеника Милан Станојевић. ПОСС наставља традицију, и у народу је и даље та јединица знана као „Вукови са Дрине”.

Почетком јула 1993. године за команданта је постављен поручник Милан Јоловић – Легенда.
О команданту Легенди, који је неколико пута рањаван, није потребно трошити ријечи. Његова команда увијек је била: ”3а мном!”

Да је ова извиђачко-диверзатска јединица пролазила кроз најтежа ратишта, говори и податак да је кроз јединицу прошло 542 борца, 82 погинула борца од тога 4 погинула командира чете, 8 командира водова, 11 командира одјељења те 323 борца су ратни војни инвалиди, многи су рањавани по 4-5 пута. Свега 16 бораца ове јединице није било рањавано.

Нажалост, суровост рата није поштедила ни ”Вукове”. И овдје су гинули они који су увијек били у првим редовима: поручник Недић, потпоручници Иваз и Црни, водници: Док, Мирокија, Црни, Мрга, Лазо, као и многи неустрашиви борци: Мелез, Ратко, Нешо, Зоран, Горан, Јокер, Пољак Мјечислав и многи други вјечни ”вукови”.

Велики број је и рањених, који се по опоравку одмах враћају у старе редове да заједно са Профом, Ацом, Пумом, Максом и другим ”вуковима” наставе тамо гдје су застали вјечни ”вукови”.

„Вукови са Дрине“ су учествовали у многим жестоким биткама током цијелог рата. Чувене су борбе са 2. корпусом тзв. Армије БиХ из правца Сапне и Калесије, потом борбе за ослобађање Трескавице, Бјелашнице, Игмана те борбе у Подрињу и Бирчу.
Јединица такође учествује у важним операцијама ВРС, као што су “Штит 94“ гдје у тактичној групи 3 учествује у контраофанзиви на бихаћком ратишту. Потом долази операција “Криваја 95“ гдје ВРС ослобађа Сребреницу и Жепу у јулу 1995. У тим борбама су Вукови са Дрине десетковали злогласну 28. муслимаску дивизију из Сребренице.
На задњи борбени задатак, јединица се упућује у јесен 1995. на крајишка ратишта у склопу операције “Вагањ 95“ гдје воде борбе са удруженим хрватско-муслиманским снагама.

Многи борци ове јединице су добили одликовања као што су Карађорђева звијезда, те друга одликовања за заштиту српског народа. Ниједан борац, нити старјешина ове јединице, није оптужен за ратни злочин пред домаћим и међународним судом правде што довољно говори о каквој витешкој јединици се радило.

Срећан дан јединице, јунаци!

Коментаришите вијест

Притисните овде да пошаљете коментар