Друштво Друштво Република Српска

БЕСМРТНИ ХЕРОЈИ – МИТАР МАКСИМОВИЋ МАНДА

Рођен је у селу Доње Забрђе код Угљевика 1963. године.
По отпочињању ратних дејстава у Хрватској, као добровољац одлази у Книн 26. септембра 1991. године и постаје борац Прве бенковачке бригаде. Истакавши се својом храброшћу током борби за Книн и Бенковац, добија унапређење у командира чете. У родни крај се враћа послије девет месеци и тада формира елитну борбену групу „Обилићи“. После неког времена Мандина јединица за брза дејства преименује се у „Лавове са Мајевице“.

Јединица је у свом саставу имала 600 бораца. „Лавови са Мајевице“ имали су 52 погинула и 180 рањених бораца.
Јединица обилази и многа друга бојишта сем Мајевичког. Истакла се у ослобађању коридора, тачније у борбама за Брчко, борбама на Озрену и многим другим.
Мандо је, између осталог, одликован и Орденом Милоша Обилића.

Био је председник Скупштине општине Угљевик и председник Борачке организације Републике Српске. Погинуо је у саобраћајној несрећи 27. децембра 2002. године. За собом је оставио супругу Љиљану, кћерку Божану и сина Душана.

На петогодишњицу смрти му је подигнута спомен-биста у центру Угљевика.

П. С. Два су разлога због којих ово објављујемо.
Први, да никад не заборавимо наше див јунаке и да легенде о њима преносимо на нашу дјецу.
Други разлог је стид који ми Братунчани осјећамо. Сваки град у Републици Српској има споменик својим палим јунацима, осим Братунца. Срби у Братунцу, иако имају већину у локалном парламенту, нису у стању већ годинама преименовати једну градску улицу и дати јој назив „9. Јануар“, камоли подићи споменик у центру града нпр. мајору Јездимиру Дангићу, Горану Зекићу, Раши Милошевићу или Бошку Нешковићу Црвеном.
Код нас су заиста гинули најбољи, да би владали најгори!