Ацо Ћирковић Друштво

ЛАЈФКОУЧ

…или учитељ живота је постало веома уносно занимање беспосличарима. Гледам недавно на државној телевизији (РТРС) дотичног Ника Вујичића како у бањалучком Борику подучава народ да је живот лијеп, на који начин га живјети, како се радовати, вољети… Притом, све то сервира са неколико протестантских флоскула читајући „Оче Наш“ док хипнотисана (претежно православна) публика одушевљено понавља за њим. Ето, нисмо знали за смирај душе с молитвом „Оче наш“ док нам Ник не објасни… до задњег цента. Добро, за похвалу је његов животни елан и ентузијазам али он очигледно служи само за једну сврху – његово материјално богаћење. Његов савјет дебело кошта, а он као сваки други западњак на уму има само једно – зараду. И ништа друго.

Исто тако на овим друштвеним мрежама, мало-мало па дотични господин Мори у својим видео клиповима пред пуним халама држи говоре безличној маси свијета како да воле своју дјецу, како да воле своју жену, како да напусте посао и живе пуним плућима… Лијепо за ухо и празну главу. И веома корисно за његов џеп, јер златни ролекс на његовој руци или скупоцјени БМВ нису дошли у његов живот као плод јалове љубави, грљења дрвећа и мирисања цвијећа, већ као резултат шишања помодарских посрнулих душа на многобројним сеансама.

Додуше, има ту и оних који ће вас учити радости живота сасвим бесплатно, као наша Јеца Ђоковић. „Сервираће“ вам сатима шта је срећа у животу, како се постиже, која храна је здрава за ваш организам и сличне баљезгарије. „Чиа сјеменке у умаку од амазонске блитве су савршене за ваш тен и здраву кожу. А за главобољу можете користити чепиће за уши јер је промаја кроз празну главу најчешћи узрочник опасних мигрена.“
Добро, мало сам саркастичан и безобразан. Али ни близу као ови лајфкоучи.

Гладан човјек свашта ће прогутати. Кад кажем гладан, не мислим на физичку, већ интелектуалну глад. А интелектуално гладнима данас се најчешће сервира глупост. Отрованог ума одлазе докторима, данас популарно названим – лајфкоучи, да их лијече. То су разноразни надриљекари, тароти, гатаре, психијатри и њима слични који своју животну срећу граде на несрећи ових будала. Чини се да је круг затворен.

Мени на памет падају лајфкоучи мог дјетињства. То су били наше бабе и ђедови који су нас за живот спремали мудрим савјетима, провјереним кроз крваве животне муке и кроз силне вијекове. Ти савјети су били бесплатни и искрени а као такви, били су и најбољи. Без скривених намјера, са театралним драмским наступима, тихим али челичним доказима за свако изговорено слово, давали су нам савјете о животу, пријатељима, породици, послу, вјери, држави…

Још ми у глави одзвања глас моје Нане док ме кори говорећи: „Напријед не знаш, а позади нећеш“, јер јој нисам дозвољавао да заврши посао који смо заједно радили. Кад сам њој препустио руковођење послом, наставили смо обоје напријед. До тада смо били заглављени у мом незнању.
Знала је она мени простим народним ријечником објаснити и шта је здрава храна: „Једи сине крушке. Није међед џаба `нол`ки“.
Какве чија сјеменке и бакрачи?!
Знала је, такође, објаснити ми да не правим грешке у корацима говорећи: „На дну њиве се договара. Не на крају“.

Сигуран сам да је свакоме од нас Бог послао искреног лајфкоуча да га посавјетује, ако му је то било потребно. Ко није слушао такве, данас слуша Ника, Јецу, Морија и сличне.

Ако више немате ове искрене учитеље у свом животу и ако бих ја смио да вам дам један савјет онда нека гласи: „Читајте, људи“! Не дозволите да вам други пуне главу. Пуните је сами.

Мене голица само једно питање… да је поживила до данас, да ли би за савјете моје Нане плаћали, и да ли би их слушали ови данашњи помодарци?

Скоро да сам сигуран шта би им рекла: „Дјецо, кад видите будалу, прекрстите се и реците, Не дај Боже никоме“!

Ацо Ћирковић